среда, 4. август 2021.

Годишњица погибије Kоманданта Белог

 
 Овог 4.августа навршило се 30 година од трагичне смрти Бранислава Матића Белог, једног од команданата и финансијера "Српске Гарде", војне добровољачке формације из 1991.године. По повратку из централне Србије испред своје куће на Вождовцу, кукавички из заседе, убијен је наш Бели.

Тог дана Командант Бели је присуствовао, заједно са осталом браћом и друговима, оснивању и смотри Гарде односно одреда "Танаско Рајић" у Такову код Горњег Милановца. На тој смотри све је одисало чистим родољубљем србских добровољаца спремних да било где, а нарочито у Хрватској, бране угрожени србски живаљ од хрватске војске чији је политички врх започео процес новог прогона србског народа са вековних огњишта. Рат се водио шаблонски, људи су гинули, цивили млади и стари, жене и деца, са обе зараћене стране јер лажним националистима и комунистима није било до стварања трајног и праведног мира на овим просторима. Рат је требало избегнути мудром дипломатијом а кад је већ дошло до рата онда је требало што ефикасније завршити у србску корист и тако би се спречило даље страдање свих југословенских цивила без обзира на верску и националну припадност. Стаљинисти у војном врху су били сметња свему томе, они нису дали родољубима да потпуно одбране све наше националне интересе. Ове речи на тој смотри понављао је Ђорђе Божовић Гишка, такође један од, како је говорио, "привремених команданата Српске Гарде".

Циљ је, такође, био створити праву Србску Армију са свим могућим војно-стратешким могућностима и способностима и са етичким витешким кодексима. Очигледно да је некима у тадашњем политичком врху засметала ова часна идеја, неко је можда мислио да се ови родољуби спремају за насилно обарање власти иако то није била њихова намера, па је дат налог да се водећи родољуби из Гарде физички смакну и нажалост то је убрзо учињено.

Србија је само још више изгубила због тог злочина.

Остаје нам успомена на Бранислава Матића Белог и све друге гардисте - хероје страдалнике.

+Господ Бог да помилује њихове душе по великој милости Својој!

Нема коментара:

Постави коментар