Овде објављујемо писмо наша два монаха-зилота, у њиховом стилу, као одговор на књигу о.Саве Јањића: "Екуменизам и време апостасије". Ова књига из рашко-призренске епархије (СПЦ) изашла је 1994. године а овај одговор је написан након тога, половином 90-тих. Писано је и касније још детаљнијих одговора. Сама књига је веома добра јер указује на велико отпадништво (апостасију) светског Православља, са разним изворима и документима општег богоиздајства- свејереси екуменизма али се истовремено ИПХ, тј.старокалендарци (зилоти) етикетирају као неки фундаменталисти који ревнују без разума, односно да су фанатици без љубави: као умерени се сматрају Флоринци (Хризостомовци) док се Матејевци у тој књизи упоређују са екстремистима. Монаси Данило и Серафим су тада, док су писали овај одговор, припадали "умеренијој" струји зилота. Из нашег угла и књига и овај одговор су нам значајни, иако се не слажемо сасвим ни са једнима нити са другима, али свакако да нам је овај зилотски став далеко боље изражен и много ближи Православљу него бљутавост екумениста.
У књизи је све углавном добро написано сем дела закључка "Шта чинити?" где се сви позивају да остану верни званичној Цркви иако је пре тога кроз целу књигу описано како постоји отпадништво од догматско-канонског учења. У том закључку се каже да је став зилота опаснији него јерес екуменизма. У штампаним издањима то је на страни 103 док у неким електронским издањима се тај део налази на страни 78.
О неким другим догађајима, ретроспективама, идеолошко-политичким анализама и слично, а које сматрамо значајним и које нисмо коментарисали у последњих неколико месеци, објавићемо у наредним данима и недељама.
Такође, честитамо свим богољубивим свечарима крсну славу Свети Лука! На многаја љета!
+++
Келија Св. Ап.Јована Богослова, Капсала, Света Гора Атонска
Апологија зилота
(Отворено писмо Епископу призренском Артемију и јеромонаху Сави Јањићу поводом књиге "Екуменизам и време апостасије")
"Будући припадници матичне Цркве Грчких старокалендараца (скр. Г.О.Х.) и још монаси Срби, дубоко смо потресени ал' не и изненађени лукавим и опаким клеветама пласираним против Мученичке старокалендарске Цркве Грчке у књизи оца Саве Дечанца под благословом Епископа призренског Артемија. Како је дотична књига изражавање јавног става о Хришћанској Цркви осећамо дужност да ово писмо такође буде јавно, мада је упућено и на личну адресу. Посебно нас је заболела презривост, оштрина и недогматичност којом је представљена српској јавности измучена Невеста Христова - старокалендарска Црква Грчке - која иначе великомученичким достојанством већ близу 7 деценија стрпљиво подноси таласе лажи, подсмеха и прогона, некад отвореног, а чешће врло перфидног. О, колико су медији данас верзирани у сатанизацији искусили смо и ми Срби као народ. Тим је љућа рана што је ударац задала рука монашка, монаха Србина, који очито не зна колики је удео у помоћи послатој српским избеглицама баш удео Зилота, иначе сиромашнијег слоја Грчког народа. Зашто смо почели од објављивања дела љубави Грчког народа старокалендараца, а тема је Црква и њена каноничност? Зато што је Невеста Христова - Црква - обешена на стуб срама од стране српског монаштва баш за немање љубави, мржњу и фанатизам, те су ове психијатријске категорије употребљене за догматску оцену старокалендарске Цркве Грчке, тј. да је њен канонски став гори заправо и од свејереси Екуменизма ("Екуменизам и време апостасије", стр. 103).
Уколико је намера овог дела била (а била је): Дефиниција светоотачког става о Екуменизму и мери Зилотизма; зашто оцена ваљаности вероисповедања "богохулне Цркве" није објашњена у светлости Пидалиона (српски преведено: Кормчија Св. Саве), тј. књиге састављене од одлука 7 Васељенских сабора, потом доданих и помесних, иначе сржи Православног вероисповедања? Јер уколико су "пређене границе богохулства и јереси" - за што су оптужени Зилоти - онда се место тог граничног утврђује, особито у јавном ставу једног епископа и његовог јеромонаха, искључиво навођењем погажене догме и канона чије су последице - пад у јерес.
Дакле, тражимо одговор: које су то догме и канони погажени од стране Г.О.Х.-а, па да и ми назовемо Зилоте јеретицима и болесним и уображеним шизматицима, те прекинемо општење са манастиром Есфигменом. (Иначе, став овог јединог зилотског манастира на Светој Гори је похваљен у дотичној књизи, али је врло лукаво прећутано да је он у канонском општењу са "богохулним" Хризостомом Атинским). Уместо погажених догми и канона, наши српски продавци магле нуде нам хуманистичко-сентименталне етикете: фанатизам, ревност не по разуму, дубоко компромитован и слично, док је врхунац кривице понуђен у карактеризацији старокалендараца: "да немају љубави" (тамо, стр.105). Зашто се оваквим појмовима детерминише Грчка Црква старог календара, а не провером њене теологије у домену канонске доследности Пидалиону? Ко да се ради о јунацима серије "Градић Пејтон"?! Зато, што се ваљаност Православности Грчких Зилота показује савршеном у доследности Кормчији, на коју се иначе заклиње сваки епископ и свештеник приликом хиротоније. Зато, што Зилоти могу пред судом човечијим и Божијим да докажу своју православну валидност. Зато их неупућени јеромонах и његов епископ објављују српском народу као екстремисте, крајње радикалне и богохулне. О, каквог ли клеветања Српских обманутих јерарха на попљувано и окрвављено лице Цркве Христове изложене на ругло људима 20-ог века! Зато позивамо Еп.Артемија и оца Саву Дечанца на јавну трибину где ће се расудити у присуству старокалендарских Епископа Г.О.Х.-а Коринтског Калиника, подписника овог писма монаха Данила, монаха Серафима и свих који су заинтересовани о "паду у јерес опаснију од Екуменизма", Грчке Цркве старог календара Г.О.Х. (Истинитих Православних Хришћана) архиепископа Хризостома II.
Будући да смо лишени љубави (што искрено изјављујемо) дозвољавамо си извесну оштрину питајући такође да нам се прецизно именује "скуп мртвих догматских правила" (тамо, стр. 12), не би ли те мртве догме одбацили. Овако смо ради бар неку догму да одбацимо, ал' није нам прецизирамо коју. Можда о Васкрсењу Христовом, или о зачећу Пресвете Богородице, или о две природе Христове, или о Светости канона? Те да веру своју Православну заснујемо на самој икони Богочовечанског лика Исуса Христа, а не на догмама израженим у Вјерују?! Нешто, пак даље писац тачно каже да је лик омеђен светоотачким правилима. Па зар нису догме баш то? Оче Саво, уочљива је Еклисиолошко догматска конфузија у целој књизи, где наводиш светоотачке ставове (који су доследно испуњени у Православној теологији Зилота), рецимо Св. Кипријана Картагенског о границама јурисдикције, да би нас запрепастио страном 15. где тврдиш да "грaнице јурисдикције не могу, дакле, ограничавати Божију благодат". Тачније, уводиш теорију грана "испод жита" - тј. да и ван Православне Цркве има благодати, тајне Христове?! Ти си се као јеромонах заклео на испуњавање свих канона, а не на увођење идеја блаженог Августина и Флоровског, које нису канонско учење Православне Цркве. Дакле, уколико стварате теолошки став (а стварате га ти и Призренски епископ), став не базиран на 7 Васељенских сабора, баш као и Атински Кипријан, прозивајући притом Грчке Зилоте богохулницима и фанатицима без разума, истичући као крунски доказ немање љубави, а не канонске прекршаје (као што би то иначе требало) сматраћемо ваш не одзив на јавну расправу са Епископом Коринтским Калиником и представником манастира Есфигмена јавним поразом кроз лукаво ћутање, иначе тако својствено данашњем клиру.
Зашто смо овако оштри? Прво, јер немамо љубави ни ми, ни тристотинак зилота Светогорских келиота уз манастир Есфигмен (Кипријан има двојицу на Светој Гори), нити око близу милион хришћана Г.О.Х.-а. Кад би знао како су се светогорски зилоти ожалостили кад су чули о себи да су екстремисти и болесни, кад би знао колико је молитава и помоћи упућено за спас Србије и Србији. Но, имаш на "утеху" Суботаре и Католике, препуне љубави манифестоване кроз материјалну помоћ - зар је то димензија да се детерминише шта је Црква, а шта је јерес?!? Дакле, ми смо ван Цркве јер "немамо љубави". Зар се тако схвата правилна вероисповест? Не видиш лида си проповедник бљутавости и млакости и хуманизма? Но, ми ћемо ти навести неколико примера фанатизма, теби тако мрског да га сматраш узроком јеретичности.
Елем: Фанатик из Месопотамије Аврам - хтео да закоље сина јединца на жртву непознатом дотад Богу; Луди Исаија, јурцао по улицама грдећи кнезове; Екстремиста Илија - клао представнике (око 450) других религија и спаљивао органе реда -"грешком" узнет жив на небо у огњеној кочији; Фанатик Јелисеј - напујдао медведе на групу деце; Фанатик са Јордана - звао црквени клир породима гујиним; Млади рабин- ђавоиман, из Назарета - звао себе Сином Божијим и свештенике називао синовима Сатане. Јавно обешен на крст од стране Римске управе; Фанатик Стефан - разметао се виђењем славе Божије - јавно каменован; Дванаест фанатика, авантуристи, другови Назарећанина. Једанаест због дизања буне и махнитости - погубљени, док 12-ти нешто умеренији, звани Јован тврдио да: "ко не слуша нас није од Бога". Радикално, а? Прелашћени поп Павле проклео оне који не љубе "самозваног Сина Божијег" чувеног мага из Назарета; Фанатични поп Николај из Мире Ликијске ударио Арија на сабору услед разлика у теолошком ставу; Терориста Ђорђе и много његових следбеника - вандалски рушили верске објекте других вероисповести; Помрачени антисемита поп Кирило - водио фанатичну борбу против Јевреја у Александрији, док их на крају није све протерао из града; Ратни хушкачи: Лазар, Милутин, Симеон - нису схватали хришћанску обавезу љубав према мировњацима других религија - те вршили етничка чишћења; Фанатик Сава - натерао оца Симеона да се понови крсти јер наводно католичко крштење не ваља (није било Еп.Амфилохија да му објасни); Терориста Теодор Вршачки - организовао верске фанатике против религије Ислама; Психопата Авакум - није схватао да смо сви деца једног истог Бога те се набио на колац; Јован Шангајски фанатични зилот Р.З.Ц-е, грешком остао нетљен; Такође и фанатик старог календара Румун Јован Јерусалимски - исто грешком остао нетљен, иначе пострадао због верске нетолеранције.
Оче Саво и остала браћо која "идете царским средњим путем" (тамо, стр.105). Не видите ли да говорите од света, и зато вас свет слуша. Бојте се да не будете избљувани из уста. Не будите со обљутавела него показујте силу проповеди своје у духу, а не у речима светске мудрости (особито не страним изразима). Уколико смо овим писмом изазвали неразбориту панику "ревношћу не по разуму" разумејте да је то типично за нас лишене љубави и лишене смирења. Аман, све признајемо, осим да смо јеретици. А тако и цело стадо старог календара....
Оче Саво радуј се: знамо да си дуго живео у Грчкој (?!?) где си имао прилику да упознаш Грчку секту звану Хришћани или Зилоти. Ови задрти фанатици "се окупљају ноћу по подрумима где се моле неком", од власти разапетом. Јеврејину магу и бунтовнику, за кога они говоре да се повампирио, тј.устао из мртвих. Врло су милитантни и клевећу нашу богомдану Римску власт и цара, особито међу сиромашним слојевима. Подривају напоре нашег светлог Сената и цара око уједињења Европских варвара и религија, док сами једу тајно људско месо и практикују инцест зовући се братом и сестром. Свега се овог не стиде него тврде нико није са Богом до само они. Још и сами себе сматрају за мале богове, по благодати - како кажу. Молимо те стога да уколико приметиш или чујеш да се ова опака куга појавила у твојој провинцији - одмах известиш светлу Римску управу ради предузимања мера заштите становништва. Буди здрав и уредно приноси тамјан и за нас нашим древним боговима, децом Великог Бога Јустина...
Оче Саво! Још би желели да ти напоменемо да не можемо, нити смемо себи да дозволимо да Вашу еклесиологију назовемо богохулном или да је прешла границе јереси, нити да расудимо и објавимо да немате љубави јер то, верујемо, може само Господ Бог да пресуди. Ако хоћеш, продај хаљину и купи нож и гледај да се не обретеш на царском средњем путу, јер их је много који њиме иду - а води ка рампи где ће бити печаћење.
Искрено тражимо опроштај за рескост, но ви нас натерасте да будемо и безумни, но изјављујемо пред Богом, Судији свих, да што писасмо, писасмо не би ли спасли што се спасти може. Јерусалим је опкољен (хришћани и цар њихов), бежите у горе (катакомбе) и узвисите се над памећу светине.Знаш ли да је дошло време за лет изнад кукавичјег гнезда - данас званог Официјелна Црква? Ево ти помоћни знак за орјентацију: "Кад би Бог био отац ваш" - ви бисте љубили Зилоте.
Зли Данило и зли Серафим
P.S. О, да! Оче Саво још те молимо да нам пошаљеш прецизан рецепт са мером раствора љубави да би то употребили за налажење норме потребне за улазак у канонски статус Православне Цркве будући да смо сад ван Ње (?!), те да престанемо бити штетнији за Православље од Екуменизма."
+++
