Датум 11. новембар као дан капитулације Немачке у Првом светском рату већ девету годину се у Србији прославља као званични државни празник под називом Дан примирја. За нас то је ипак дан победе јер је Србија изашла из тог Великог рата као победник са другим државама Антанте, уз огромне жртве. Славни пробоји наше војске на Церу, Колубари и Кајмакчалану осветлали су образ Србији међу многим другим народима. Не поставља се питање србске војничке победе, јер она није спорна, већ да ли је тадашње политичко вођство Србије заиста било на родољубивом и патриотском путу.
Србија је жртвована да би се створила Југославија која се показала касније да је гробница Србства. Сама идеја југословенства не мора бити лоша, ако се мисли на уједињавање свих јужних Словена већ је лош начин на који је створена та нова држава. Све је почело много раније, рецимо од 1903.године и злокобног Мајског преврата. Династија Обреновић је неким мрачним и тајним друштвима била као велика сметња јер су Обреновићи водили одмерену националну и државну политику, нису државом срљали у амбис. Злочиначким свргавањем са власти краљевског брачног пара Обреновића, за шта следе по црквеним канонима анатеме, уз језиве обредне ритуале и представу њихових делова тела на војничким бајонетима, уз убијање и политичко неутралисање неколико хиљада виђенијих Србаља оданих овој династији - створен је идеалан терен за нову политичку "елиту" која ће испунити циљеве мрачних друштава и неких Сила како би Србија била увучена у Велики рат, како би много пострадала и најзад жртвована да се створи држава Хрватима, Словенцима и осталима. Све се нажалост тако испунило јер Бог је допустио страдање нашег народа као последицу због тешког греха краљеубиства и саучесништва, односно мирног подношења тог злочина у већинском делу народа.
Једног дана ће се морати извући поуке из свих наших страдања, уз одбацивање детерминистичких ставова да је "све морало кренути по злу", а уствари није морало да је било покајања, искрене вере и правде.
Нема коментара:
Постави коментар