Национална катастрофа - 80 година од 27.марта 1941.

  

Србски народ је у својој историји имао разних мрачних датума али посебно место заузима 27.март 1941. године. То је дан велике наше несреће и националне катастрофе. Власт у тадашњој краљевини Југославији није правилно схватала нове геополитичке околности и каснила је у својим одлукама пред вихором новог светског рата. 

   Ипак, по Божијој милости указала се велика шанса да се избегне беспотребно страдање свог народа и као "сламка спаса над провалијом" (по речима Димитрија Љотића) био је потпис на документ протокола о приступању Тројном пакту односно Силама Осовине (Немачка, Италија и Јапан). Тај документ је само формом значио приступање једној страни у том Другом светском рату али суштински то је била фактичка неутралност краљевине Југославије и њених народа. Ту је уствари дата реч да се не мешамо у међусобни рат великих светских сила.

На жалост, служење туђим интересима је превладало над разумом наших партијаша, из неколико политичких странака, углавном безбожних комуниста или непросвећених националиста, који су активно са делом војних официра плаћени новцем из Велике Британије учествовали у зликовачком подухвату обарања овог спасоносног међународног споразума и лукавом преваром извршен је пуч који је значио увод у националну катастрофу епских размера. 

Након тога наше страдање се увећавало све до данашњих дана.

Још увек живимо ово "време смрти" али не губимо наду да после ове наше Србске Голготе наступа истинско време живота, односно време општег националног препорода - наш Србски Васкрс. 

22 године од НАТО агресије

   На данашњи дан 1999.године почела је агресија НАТО пакта на нашу земљу.  Овај злочин према човечности извршиле су здружено 15 земаља чланица овог пакта а  главни повод био је због рата на Косову и Метохији. Узроци рата су много дубљи и шаролики. 

Србија и Црна Гора су тада у саставу СР Југославије за 78 дана бомбардовања претрпеле велике људске и материјалне губитке.

   Ова тзв."интервенција" завршена је 9.јуна и потписивањем Кумановског споразума који је фактички значио капитулацију наше државе али је остављао простора за решавање, делимично у нашу националну корист, косовско-метохијског питања кроз Резолуцију 1244 СБ УН. 

   У том рату против НАТО наша војска је пружила фасцинантан отпор овој злочиначкој агресији, морал и јединство народа били су на добром нивоу. 

   Ипак, сматрамо да је требало од почетка водити мудру и разумну политику и не дозволити, колико је то могуће, да једна мала земља Србија уђе у рат против најјаче светске војне силе и да тако ризикује биолошки опстанак свог народа. Ово хришћанско расуђивање се заснива на јеванђељском примеру да слабија војска моли за мир много јачу војску.

Све наше жртве нећемо заборавити као и ово зло које је задесило нашу земљу и народ. 

   И данас та иста на умору звер, мада не војним путем већ у промењеном облику, води биолошко - психолошки рат против целог човечанства. 

   У овом рату победиће правда и истина, многи народи извојеваће слободу уз Божији благослов. 

Чиста Недеља - Победа Православља!

 

Прва недеља Часног (или Великог) поста, Свете Четрдесетнице пред Христово Страдање и Васкрсење, зове се Чиста недеља. Остале недеље овог поста су: Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глувна, Цветна и Страдална.

Победа Православља или Торжество Православља, је православни празник, који обухвата прву недељу Великога поста, па се још зове и Недеља Православља и Чиста недеља. 

   Празник је установљен  843. године у Цариграду, са благословом патријарха Методија I Цариградског и уз подршку царице Теодоре. Установљено је да се у Цркви сваке прве недеље Великог поста чита Синодик Православља, документ где су записани: саборно исповедање православне вере и анатемисања свих дотадашњих заблуда или јереси.

   Овај празник прославља се ношењем литије са иконама и крстовима, На овај начин обележава се победа над иконоборством које је владало у периоду 8-ог и 9. века. Синодик Православља исказује похвалу свима који су кроз готово два века борбе допринели сигурности поштовања икона.

Синодик наводи разлоге ове теолошки засноване поштовања икона. То је истина о оваплоћењу Христовом и човековој боголикости од самог постанка.

Овај Синодик објављује вечан спомен свима који кроз часне иконе ум свој уздижу ка богопознању и који освећују своје очи и уста гледајући и целивајући свете иконе, нарочито Икону Христову и икону Његове Богомајке.

У овом изложењу православног Синодика из 843. године је да су поштовања икона иконопоштоваоци поткрепили аргументима из свог најдубљег теолошког искуства. 

   По том основу нарочито су значајни Свети Јован Дамаскин и Свети Теодор Студит. Свети Јован је објашњавао да се у раније време невидљиви Бог није могао приказивати али како се Бог појавио у телу и живео међу људима, могуће је да представимо оно што је у Богу видљиво.

Свети Јован Дамаскин наводи приповест о цару Авгару који је тражио од једног уметника да наслика Христа а овај, кад је покушао, није то могао од превеликог блистања Христовог лица. Господ, знајући шта желе уметник и Авгар, затражио је један убрус и прислонио га на своје божанско лице. На убрусу се изобразио Његов нерукотворени лик, који је Он послао Авгару. Овом повешћу Дамаскин хоће да подсети да иконе имају порекло и подстицај од самога Исуса Христа.

Теодор Студит, такође значајан иконобранитељ, успео је да демантује иконоборце поводом њиховог мишљења да су иконе идоли.

Таква тврдња је неодржива јер, каже Теодор: "Једно је природа материје иконе а друго Христова природа. Поштујући икону ми не поштујемо и не клањамо се дрвету и бојама - материјалном предмету, већ прволику изображеном на икони, насликаној на дасци бојама. Зато, према светом Теодору, могуће је постојање многих икона једнога прволика или оригинала. Византијски иконопис, од којег су полазили иконопоштоватељи, је уметност дводимензионалне слике и управо таква икона даје могућност да се сагледа прослављени Христос".

.............

 из Синодика Православља: (...) 

"Пророци како видеше, апостоли како научише, Црква како је примила, учитељи како су одогматили, васељена како се сагласила, Благодат како је засијала, Истина како се доказала, лаж како је протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио - тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и његове Светитеље чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући Му се, а њих ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење.

Ово je вера Апостола. Ово je вера Отаца. Ово je вера Православних. Ова вера васељену утврди".

(анатемизам): " Онима пак који су упорни у иконоборачкој јереси, боље рећи у христоборном одступништву, и који ни преко Мојсијевог законодавства неће да буду вођени ка своме спасењу, нити су готови да се апостолским учењима поврате православности, нити пристају да се отачким поукама и разјашњењима обрате од своје заблуде, нити се уверавају сагласношћу Цркава Божијих по целој васељени, него су једном за свагда потчинили себе уделу Јудеја и Јелина, јер оно што они непосредно хуле на Оригинал, и ови се не стиде да тиме преко Његове иконе нападају на Њега самога изображенога - њима, дакле, који су неповратно поседнути овом заблудом и за сваку божанску реч и науку духовну уши су зачепили, те као већ сатрулелима и од заједничког тела Цркве себе одсеклима - АНАТЕМА!"  

(преузето са других интернет сајтова).

20.март - народни бунт против ковид диктатуре

    У суботу 20. марта одржаће се протест против ковид (или корона) диктатуре односно, како неки од организатора кажу "глобалистичке хегемоније". На друштвеним мрежама се објављују позиви свим патриотама да дођу у Београд и подрже овај скуп.

    Како је најављено знају се имена организатора и говорника а ради се углавном о доказаним родољубима и интелектуалцима. Заиста, на једном од плаката који позивају на овај скуп се каже и ово: "Стављајући нама маске скинули су своје!" а ова парола уствари објашњава лажи и мизерију целе преваре у вези тзв. пандемије јер, сада је очигледно сваком разумном човеку да се иза тзв."државне бриге о здрављу народа" крију мрачне намере управо оболевања, осиромашења, психолошког и сваког другог разарања народа коме је ова ненародна власт сада највећи непријатељ.О свему томе смо овде говорили.

     Актуелна власт се хвали бројем вакцинисаних у односу на друге земље, вакцинама недовољно испитаним (као што је и сам вирус од почетка непознаница), где далеко уређеније државе (под притиском своје унутрашње јавности) не срљају тако у процесу вакцинације.

Сада највише оболевају управо вакцинисани јер, по казивању неких научника, у вакцинама (или у већини тих ковид-вакцина) се налазе разни отрови који утичу на пад имунитета код оних који приме ове дозе.

    Актуелна власт директно уништава србску економију, атакујући на малу односно домаћу и делимично на средњу привреду. У том привредном ланцу сви су угрожени, неко мање а неко више, и овим потезима забране рада појединих делатности се угрожава материјални опстанак многих људи. Велике стране компаније (попут Лидла) могу нормално да раде иако је ту посећеност велика и немогуће је избегнути заразу (да заиста ово постоји).

О "заштитним" маскама не треба трошити речи и о хиљаду других нелогичности у вези епидемије. Маске служе као симбол покоре, потчињености, робовања односно оданости систему. Пред прошлогодишње изборе власт је прогласила победу над вирусом, одржан је фудбалски дерби, разни концерти, манифестације, итд. Једном је вирус отишао, па је опет дошао - ко верује више у ове глупости?! Мада, и један већи део опозиције није ништа бољи од власти, сви су под истим "глобалистичким шињелом" израсли.

    Све је ово превара јер епидемија је плод биолошко-хемијског рата који се спроводи над већином човечанства од стране појединих светских моћника чија је највећа снага тај страх који се улива у људе преко разних медија. Затим, њихово оружје су већином застрашени и потплаћени лекари и друго медицинско особље које оболелима даје неадекватну терапију, односно погрешним лечењем се многима погоршава стање и зато људи умиру. Неки људи оболевају због стреса, психолошко-моралног пада, а многи други јер су реално болесни због других болести али нису у могућности да се лече јер је све скоро у "ковид систему".

    Наравно, има и добрих и поштених лекара који пацијентима дају праву терапију. Народ се преко медија систематски заглупљује и држи у стању страха. Ипак, код једног дела народа долази до отрежњења и постепеног буђења.

    Ми смо мислили да су јулски протести били почетак ослобођења од ове окупације.

    Међутим, борба ће још мало потрајати као што видимо. Ми само бранимо своје људско достојанство, не желимо да нам неко вређа здрав разум, не трпимо терор. Не мора значити да ће ова субота извести велики број људи на улице али је можда почетак будуће побуне ширих размера.

Као и у другим земљама где се народ буни против светског неолибералног тоталитаризма, за одбрану својих људских права, против трулог поретка који је пред својим нестанком. 

Овај 20.март је само увод у, надамо се,  у слободи долазећег "Србског пролећа".

Благословена Света Четрдесетница!

             Уредништво нашег блога жели срећан и благословен почетак Васкршњег Часног поста свим трудољубивим православним хришћанима широм света!

Ова света 40 - ница у славу Господњег Страдања и Васкрсења нек нама свима буде на здравље, освећење и спасење душе и тела као и на добру моћ да победимо све нечисте силе у духовној борби!

"Девети март" - 30 година од народне побуне

 

   Тридесет година након првих великих народних антирежимских протеста Србија је и данас под стегом квази-национал-бољшевика.

Тог 9.марта 1991.године стара Југославија била је пред почетком крвавог грађанског рата чији узрочник је директно Комунистичка партија Југославије односно Савез Комуниста.

   Безбожни комунисти у свим тадашњим републикама и покрајинама су заогрнули национално рухо, опијени влашћу и маштањем да су постали неки "нови Стаљини", нису размишљали о последицама које су биле страховито језиве.

    Грађански рат између југословенских народа однео је много цивилних жртава, уништио је животе многим породицама, осиромашио становништво до крајности. Националне снаге у Србији које је предводио СПО ( Српски Покрет Обнове) су чинили махом разумни људи, домаћини и патриоте којима је стало до одбране свих националних интереса али не по цену великог народног страдања и опасности да се нација доведе пред биолошким и економским крахом. Тражила су се, по могућству, мудра решења свих спорова, подела југословенске територије мирним путем по етничким кантонима или по конфедералном принципу. 

  "Девети март" као протест опозиције за испуњење захтева о слободном извештавању и поштовању парламентарних странака захтева дубљу анализу, детаљнију и опширнију, али ми се овде тиме нећемо бавити јер смо свесни чињенице да духовно- моралне обнове није ни могло бити у овом времену свеопштег отпадништва.

   Није било просвећености и Божијег благослова за дуго жељени препород. Протест као такав јесте испунио своју сврху јер су добијене оставке од уредника београдске Телевизије али уз проливену крв. Два живота су изгубљена и много људи је повређено. То је био протест против хаотичне и ненародне политике владајућег режима.

   Ми овде подсећамо на овај битан историјски датум који је на неки начин био и прекретница јер је након тих дана започео крвави грађански рат у Југославији. 

   Нисмо присталице детерминизма и не прихватамо ставове да није било вредно се борити за истину и за "хлађење врелих и усијаних глава" и спречавање великог страдања које је задесило све људе на овим просторима.

Србија није била спремна за ратовање, без своје Војске, без јасног националног програма, без јаких савезника у свету. Тенкови ЈНА, помрачених квази националиста и умишљених бољшевика, су прво запосели улице Београда уместо да су спречиле идеје сецесиониста у Љубљани и Загребу. Овде се грчевито бранила власт титоиста и њихове деце.

   И дан данас они владају Србијом која под њиховим канџама све више пропада. Србија јесте на коленима али ће се исправити.

Неке будуће политичке снаге, идеолошки чисте и национално освешћене, неће правити исте грешке из прошлости и испуниће коначни циљ - тај сан који чекамо а то је да у Отаџбини коначно сване сунце слободе!

Велике задушнице - молитвено сећање на умрле

 

 Велике зимске задушнице као и све остале задушнице су у години посебни дани који падају суботом и који се посвећују умрлим (уснулим) људима односно њиховим упокојеним или неупокојеним душама на оном другом свету. Јер, постоје уснуле душе које су нашле покој на другом свету а постоје и оне које нису нашли покој због мноштва својих неокајаних грехова и зато кажемо да постоје и неупокојени иако се формално сви преминули људи, из неке световне пристојности и коректности, називају упокојенима. Најпознатије и највеће су ове Велике (или зимске) задушнице као једна субота у седмицама припреме за Часни пост а постоје још три одређене суботе: Духовска (уочи празника Духови или Тројице или Педесетница), затим Михољска (уочи Михољдана) и Митровска (уочи Митровдана), мада кажемо: свака субота се у Цркви сматра даном за умрле када се врше парастоси, помени, заупокојене Литургије и други обреди који се тичу умрлих односно упокојених душа. Наиме, ми сваки дан можемо поменути упокојене у својим личним молитвама док Црква у својим свештеним (црквеним) обредима то одређује суботом али и другим данима, чак и на најрадоснији празник Васкрс се у радосном васкршњем тропару помињу "они који су у гробовима" и којима Господ "живот дарује".

У историји Православне Цркве крајем 18. века појавио се покрет тзв. Кољивари (названи по кољиву, житу,  од стране својих супарника) и тај покрет су чинили велики Свети Оци тадашњег времена, углавном Светогорци исихасте, и они су сматрали да се стриктно поштује стара традиција и да се недељом не смеју вршити помени за мртве осим 40-дневног парастоса (ако падне у недељу) који је за исход душе веома важан јер тада се души одређује привремени Суд на другом свету. То су назовимо их "прва школа", а такође сматрали су да хришћани треба чешће да се причешћују. Док њихови супарници, такође познати Св. Оци тог доба названи Антикољивари, или "друга школа", су сматрали да лаици не треба често да се причешћују и да се недељом могу вршити помени и други обреди за умрле као што се врше суботом. Ово питање у разликама двеју школа овде помињемо само узгред, о томе ћемо писати касније детаљно ако то буде потребно. Обе школе су нам блиске и обе на својој страни имају добру аргументацију али је нама у овом временском тренутку ближа "друга школа" , која каже по овом питању да се неки заупокојени обреди и помени као и друге молитве за умрле могу вршити и недељом.

Из нашег овоземаљског угла Задушнице су дан када посећујемо гробове наших преминулих сродника, украшавамо их цвећем, палимо свеће воштанице уз одређене молитве, кађењем и преливањем црним вином унакрст. Осим овог формалног обреда веома је важно чинити милостињу сиромашнима, делити новац, храну и одећу потребитима и тако намењивати за покој душа наших преминулих сродника, пријатеља и свих оних којих се молитвено сећамо. Јер, и та милостиња као и задушне молитве нису само форма, оне су веома важно дело које се души преминулих "даје" као помоћ на оном свету, поготово душама оних који нису нашли покој и налазе се у пакленим мукама. Зато је то свако давање уствари "даћа" за њих и тако им се опраштају неки греси које они нису могли (или стигли) исповедити и покајати се за време овоземаљског живота. Ово не важи за тешке грешнике богохулнике којима нема помоћи било шта да се овде уради (нпр. Јуда Искариотски и сви остали јеретички архијереји, врачаре, магови неокајани, итд.). 

На оном свету нема начина за покајање душама које су у мукама па свака овоземаљска даћа за њих је велика помоћ: црквена заупокојена Литургија и вађење честице на проскомидији, помињање на јектенијама, вршење обичних помена и молитви и чињење милостиње су највише што ми који смо овде живи можемо њима да помогнемо. Милост Божија је огромна.

 Зато морамо схватити да је овај наш кратки овоземаљски живот само једна пара ваздуха која брзо прође и да ово време кратког живота искористимо најбоље што можемо као припрему за живот вечни, а ово вечно спасење се добија исправним исповедањем вере (тј.припадност Цркви Христовој до краја живота) и вршењем добрих дела (тј. да много више имамо добра а против зла у себи да се изборимо). Ако сада молитвено мислимо на наше умрле сроднике онда ћемо и ми имати оне који ће мислити на нас и чија молитвена (и друга) помоћ ће нам веома бити корисна на оном свету! 

                                           

 +++                       

Молитва за упокојене: "Помени Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им њихова сагрешења што учинише речју, делом и мишљу,и  усели их у места светла, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих Твојих и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин."

Израелско министарство здравља: "Фајзер вакцина убија 40 пута више људи!"

 

Министарство здравља  државе Израел званично потврдило да Фајзерова вакцина убија старије људе са 40 пута већом стопом смртности него корона а чак 260 пута је већа смртност код млађих људи који су се вакцинисали овом вакцином. Притом, и подаци повећања стопе смртности код других вакцина су слични, нема ту неке битне суштинске разлике да ли је то кинеска или руска или нека трећа вакцина.

Ово су језиви подаци (линк: https://www.lifesitenews.com/mobile/news/experimental-vaccine-death-rate-for-israels-elderly-40-times-higher-than-covid-19-deaths-researchers?fbclid=IwAR1prqMvRDPKsdMsd0ve24Mj8eQpRRXXufjLh8-VIeeLiKnrI-8b27qyp-c) а израелски лекари ово сматрају новим холокаустом. Шта је онда био стари холокауст, то је друго питање. Овде видимо биолошку угроженост целог човечанства од стране мале групе светских моћника.

У мору разних лажних вести, подметања, преувеличавања али и умањивања, нас интересују само истинити подаци који се добијају једноставним статистичким методама.

О томе данас причају многи познати поштени интелектуалци, научници, лекари и други који нису део зликовачке и плаћеничке фармакомафије.

Као што смо и раније указивали на злочиначку пропаганду у вези ове п(л)андемије тако и сада кажемо: све здравствене мере не постоје ради вируса већ "вирус" постоји ради мера, односно да би се човечанство држало и даље под терором, у страху и паници, и да би се економије земаља урушавале јер је на издисају трули светски неолиберални поредак.

Четири јахача апокалипсе су у походу, први ударац је од стране белог јахача. На делу је психолошко-биолошко-хемијски-пропагандни рат против људи и ту је победник онај који се супростави овом злу колико год може.

Пораз је савити главу и покорити се бедним злотворима, веровати њиховим лажима и неделима. На крају Господ Бог даје последњу реч. Имајмо вере у Господа!