Поглавар и архиепископ Цркве истинитих православних хришћана (ЦИПХ, матејевско григоријевских грчких старокалендараца, на грчком ГОХ) митрополит Тивејско Левадијски, односно Тивон, г-дин Хризостом Цанис преминуо је у својој 82. години, у недељу 16/29.јануара на празник Часне вериге Светог апостола Петра. Рођен је у централној Грчкој, код Трикале, а већ у раној младости се определио за монашки позив и дуго година провео је живећи монашки на Светој Гори. Служио је као јеромонах у манастирском братству на Катунакији, у послушању код монаха келиота где важе строга правила подвига. Одликовао се врлинама: смиреношћу, трпљењем, молитвеношћу, љубављу према Богу и ближњем. Познат је и као иконограф и иконолог, осликао је мноштво икона и написао разна дела. Позив од Синода да буде епископ служећи својој пастви није радо прихватио, јер се тако смиравао. (Видети нашу објаву из 20.фебруара 2021. поводом 12 година вођства Цркве).
Ипак, воља Божија била је да у фебруару 2005. године прихвати крст као епископ у епархијама Тиве и Левадије. Након блаженог упокојења тадашњег поглавара, никад прежаљеног и никад заборављеног, митрополита Григорија Месинијског у марту 2009. године, постао је архиепископ. Изузетно уважавајући архиепископа Хризостома и његов допринос свештеној борби, као Братство, смирено сматрамо да је он наставио да води Цркву ИПХ истим духовним путем као његов претходник али му је ипак, у неким тренуцима, требало мало више одлучности и чврстине коју је имао митр. Григорије због разних искушења која су стајала пред Црквом, свештенством и верним народом. Наиме, у последњих неколико година једно од најболнијих питања и искушења било је како у Цркву примити припаднике тзв. Кипарске групације који су духовним пореклом од митр.Епифанија (и који је имао своју аутономност али је у суштини припадао другој матејевској заједници, такође ЦИПХ, по називу - андрејевцима, а ради се о расколу из 1995. године због појаве неких неправославних ставова о иконама). Отворен је проблем "акривија или икономија", односно када икономија прелази границе и постаје канонски прекршај, у овом случају био би тежак али срећом, а највише милошћу Божијом, након неког времена тај проблем је решен расуђивањем у Духу Светоме и већина свештенства, као и верног народа, је показала чврсту верност Православљу и Светим Оцима. Надамо се да ће се на овај начин, храбро и одлучно, решавати и остала текућа питања и све што нам у будућности буде представљало проблем.
Након блажене смрти архиеп. Хризостома верујемо да ће се тим путем наставити и да сви морамо бити увек будни на духовној стражи, јер нам намере сатанине нису непознате и јер знамо да ђаво около риче тражећи кога да прождере, како нас упозоравају Свети апостоли Петар и Павле у својим посланицама.
Нека је вечан спомен архиепископу Хризостому!
Блаженопочивши архиепископ Хризостом, молитве Цркве пред чин погреба
ВЕЧАН СПОМЕН!
И пред сам погреб, последњи договор и припреме, окружен својом братијом: митрополит Игњатије Фтиотидски (будући архиепископ) и јеромонаси: о. Хризостом, о.Евтимије, о. Висарион и о.Августин.
+++
