"Девети март" - 30 година од народне побуне

 

   Тридесет година након првих великих народних антирежимских протеста Србија је и данас под стегом квази-национал-бољшевика.

Тог 9.марта 1991.године стара Југославија била је пред почетком крвавог грађанског рата чији узрочник је директно Комунистичка партија Југославије односно Савез Комуниста.

   Безбожни комунисти у свим тадашњим републикама и покрајинама су заогрнули национално рухо, опијени влашћу и маштањем да су постали неки "нови Стаљини", нису размишљали о последицама које су биле страховито језиве.

    Грађански рат између југословенских народа однео је много цивилних жртава, уништио је животе многим породицама, осиромашио становништво до крајности. Националне снаге у Србији које је предводио СПО ( Српски Покрет Обнове) су чинили махом разумни људи, домаћини и патриоте којима је стало до одбране свих националних интереса али не по цену великог народног страдања и опасности да се нација доведе пред биолошким и економским крахом. Тражила су се, по могућству, мудра решења свих спорова, подела југословенске територије мирним путем по етничким кантонима или по конфедералном принципу. 

  "Девети март" као протест опозиције за испуњење захтева о слободном извештавању и поштовању парламентарних странака захтева дубљу анализу, детаљнију и опширнију, али ми се овде тиме нећемо бавити јер смо свесни чињенице да духовно- моралне обнове није ни могло бити у овом времену свеопштег отпадништва.

   Није било просвећености и Божијег благослова за дуго жељени препород. Протест као такав јесте испунио своју сврху јер су добијене оставке од уредника београдске Телевизије али уз проливену крв. Два живота су изгубљена и много људи је повређено. То је био протест против хаотичне и ненародне политике владајућег режима.

   Ми овде подсећамо на овај битан историјски датум који је на неки начин био и прекретница јер је након тих дана започео крвави грађански рат у Југославији. 

   Нисмо присталице детерминизма и не прихватамо ставове да није било вредно се борити за истину и за "хлађење врелих и усијаних глава" и спречавање великог страдања које је задесило све људе на овим просторима.

Србија није била спремна за ратовање, без своје Војске, без јасног националног програма, без јаких савезника у свету. Тенкови ЈНА, помрачених квази националиста и умишљених бољшевика, су прво запосели улице Београда уместо да су спречиле идеје сецесиониста у Љубљани и Загребу. Овде се грчевито бранила власт титоиста и њихове деце.

   И дан данас они владају Србијом која под њиховим канџама све више пропада. Србија јесте на коленима али ће се исправити.

Неке будуће политичке снаге, идеолошки чисте и национално освешћене, неће правити исте грешке из прошлости и испуниће коначни циљ - тај сан који чекамо а то је да у Отаџбини коначно сване сунце слободе!