Србски народ је у својој историји имао разних мрачних датума али посебно место заузима 27.март 1941. године. То је дан велике наше несреће и националне катастрофе. Власт у тадашњој краљевини Југославији није правилно схватала нове геополитичке околности и каснила је у својим одлукама пред вихором новог светског рата.
Ипак, по Божијој милости указала се велика шанса да се избегне беспотребно страдање свог народа и као "сламка спаса над провалијом" (по речима Димитрија Љотића) био је потпис на документ протокола о приступању Тројном пакту односно Силама Осовине (Немачка, Италија и Јапан). Тај документ је само формом значио приступање једној страни у том Другом светском рату али суштински то је била фактичка неутралност краљевине Југославије и њених народа. Ту је уствари дата реч да се не мешамо у међусобни рат великих светских сила.
На жалост, служење туђим интересима је превладало над разумом наших партијаша, из неколико политичких странака, углавном безбожних комуниста или непросвећених националиста, који су активно са делом војних официра плаћени новцем из Велике Британије учествовали у зликовачком подухвату обарања овог спасоносног међународног споразума и лукавом преваром извршен је пуч који је значио увод у националну катастрофу епских размера.
Након тога наше страдање се увећавало све до данашњих дана.
Још увек живимо ово "време смрти" али не губимо наду да после ове наше Србске Голготе наступа истинско време живота, односно време општег националног препорода - наш Србски Васкрс.
Нема коментара:
Постави коментар