Спасовдан и годишњица трагичне погибије Обреновића

 

  Данас света Православна Црква слави Спасовдан, радосни празник Вазнесења Господњег.

Христово вазнесење на небо догодило се на 40-ти дан од Васкрса, када се Господ пре узношења опростио са својим ученицима уз обећање да ће остати увек са њима "до свршетка века" (по Матеју 28,20) односно до задњег тренутка историје.

На овај светли дан хришћани се поздрављају и отпоздрављају са Христос се вазнесе! и Ваистину се вазнесе!

                                    +++

Поред овог великог и радосног празника Господњег обележавамо и трагичну годишњицу смрти краљевског пара Обреновића, краља Александра и краљице Драге, страдалих од руке издајника и завереника у Мајском преврату 1903.године.

Слава им!

Профит испред биолошког опстанка људи - све еколошке катастрофе од Рио Тинто

 

Упркос томе што Рио Тинто себе промовише као одговорног послодавца, доброг комшију и заштитника животне средине, постоје безбројни примери широм света који показују да је ова компанија деценијама кршила људска и радна права и уништавала животну средину, пише удружење Лондон Мининг Нетwорк (ЛМН), уз помоћ чијих података је направљена мапа места на којима је Рио Тинто оставио печат деструкције или тек планира то да уради.

Од Папуа Нове Гвинеје до Намибије, од горњег полуострва Мичигена у Сједињеним Америчким државама, до Мадагаскара, и од Камеруна до Индонезије, Рио Тинто има дугу и срамну историју, наводи ЛМН.

Центер фор Биологицал Диверситy направио је мапу места на којима је Рио Тинто нанео или наноси штету људима и животној средини. Међу њима се налази и долина Јадра у Србији, где Рио Тинто планира ископавања литијума.

 На подручју Сједињених Америчких Држава на мапи су означена три места, у питању је један затворен, један затворен, један рудник компаније Рио Тинто који је у плану.

Агенда тако показује да је у току ископавања у руднику Боракса у Калифорнији (Бораx Мине, Борон, Цалифорниа, УСА), који је још увек активан. Овде је активност компаније Рио Титно утицала на загађене и прекомерну употребе вода, пораст обољења и превремене смрти становиника у близини рудника. Велика количина токсичног отпада настала услед ископавања све време има деструктиван утицај на биодиверзитет.

Осим тога, због овог рудника исељен је део локалног становништва, а забележен је и случај озбиљног кршења радничких права. Познато је да је у граду Борон, у пустињи Мојаве, Рио Тинто од 31. јануара до 15. маја 2010. године чак 570 рудара удаљио са посла након што су одбили да потпишу уговоре по којима више не би имали пристојне, стабилне послове, већ би прешли на уговоре о хонорарним и привременим пословима, без потпуног радног времена.

 За то време је Рио Тинто на место рудара који су имали између 30 и 40 година искуства довео почетнике. Заменски радници нису могли да обављају посао једнако добро, али је компанија намеравала да на тај начин доведе породице дугогодишњих радника на руб егзистенције и примора их да прихвате њене услове. Породице радинка из Борона нису имале довољно новца да плаћају порез, здравствено осигурање, чак и основне животне намирница. Ипак, захваљујући подршци коју су им пружили радници широм Калифорније, након четри и по месеца, успели да се изборе за своја права.

Рудник код града Ледисмит, у Вискозину (Фламбеау Мине, Ладyсмитх, Wисцонсин, УСА) био је активан у периоду од 1993. до 1997. године када је тамо ископано око 181.000 тону бакра, злата и сребра. Овај рудник је узроковао загађење воде и тла, уништење биодиверзитета, болести и превремене смрти становника. У току рада трошене су прекомерне количине воде и исељен је део локалног становника.

Иако је земљиште на месту рудника “враћено у провобитно стање”, становници тог подручја и еколошки активисти тврде да рудник наставља да загађује земљу. Анализе су показале да овај делимично затворен рудник и даље трује површинске и подземне воде, а пронађена је и статистички значајна концентрација бакра у целом телу рачића, јетри риба из околне реке, као и у седименту.

 Пројекат рудника бакра у Финиксу, у Аризони (Ресолутион Цоппер пројецт, Пхоениx, Аризона) предложен је још пре 17 година али још увек није добио дозволу за реализацију. Рио Тинто има намеру да ископава бакар на месту које је прави еколошки рај и савршено место за рекреацију, под називом Оак Флет.

У питању је јавно земљиште које староседеоци Апачи сматрају светим местом. Уколико би за ово добио “зелено светло” локално становништво би морало да се исели, за његов рад би била коришћена огромна количина воде и дошло би до сеча огромних површина шума.

 

Једина локација на Европском континенту која је обележена на мапи, налази се у Србији – у питању је пројекат “Јадар” којим је планирано ископавање руде литијума у долини Јадра, код Лознице.

Уколико овај рудник буде био пуштен у рад, биће уништене велике површине плодне равнице у долини реке Јадар, а постоји и озбиљна опасност да водизворишта, реке и околно пољопривредно земљиште буду загађени, док ће људи морати да се иселе из својих домова. Животној средини и људском здрављу прети опасност не само од токсичне отпадне јаловине већ и од пара агресивних киселина које се користе за обраду литијума.

У Африци, у Намибији, Рио Тинто у већинском власништву има рудник уранијума (Рöссинг Ураниум Мине, Намибиа), који спада у највеће површинске руднике уранијума на свету.

 И за овај рудник, који је смештен у пустињи Намиб, везане су бројне контраверзе. Према извештају Уједињених нација, седамдесетих година прошлог века у Намибији је за ископавање уранијума коришћен “робовски рад под бруталним условима”. Компанија је и након 2000. године наставила да дискриминише црне раднике дајући им значајно мање дневнице него белим. Извештаји показују да рудари у Намибији чешће обољевају од малигних болести, због излагања радиактивном уранијуму.

 Негативан утицај на животну средину је такође велики. Рудник на годишњем нивоу произведе око 20 милиона тона уситњене стене натопљене сумпорном киселином, која је благо радиоактивна. Осим тога, годишње потроши милионе кубних метара свеже воде, док падавине у тој области износе само 3 сантиметра годишње.

 Рудник минерала КММ на Мадагаскару (QИТ Мадагасцар Минералс (QММ) Мине, Аносy Мадагасцар) спада у активне руднике у већинском власништву Рио Тинта. За његов рад такође је везана пракса кршња радничких права. Као последица ископавања загађено је језеро у близини рудника, уништена су природна добара, извори хране и воде, док је део локалног становништва био приморан да се исели.

 На северу Азије, у Монголији, налази се рудник бакра Оју Толгоју којим такође управља Рио Тинто (Оyу Толгои Мине, Монголиа). Иако је овај рудник значајан ослонац монголске привреде, са великим потенцијалом за даљу експлоатацију, неспорне су негативне последице које оставља на животну средину кроз загађење вода, ваздуха, уништавање биљног и животињског света.

 Због рудника је део локалног становништва морао да се исели, а примећена је и повећана стопа обољења, као и превремених смрти. Влада Монголије тренутно тражи независну ревизију овог рудника згоб тога што, како тврде, Рио Тинто касни са ширењем и прекорачује предвиђене трошкове.

 У југоисточној Азији, у Индонезији, Рио Тинто је оставио траг посредством једог рудника који је затврен и другог који је недавно продао.

 Рудник Гразберг, у Западној Папуи, у Индонезији (Грасберг Мине, Wест Папуа, Индонесиа), један је од највећих рудника злата и трећи рудник бакра у свету, који је сада у власништву америчке компаније “Фрипорт Мекморан” и Владе Индонезије.

Рио Тинто је, међутим, све до прошле године имао удео у власништву. До тада је већ била учињена огромна штета – одлагана је велика количина јаловине у реке, део локалног становништва је исељен, загађење је негативно утицало на здравље и животе људи, а уништени су и поједини извори хране за локално становништво. Забележени су и случајеви кршења људских и радичких права.

 Рудник Кеилан, у регији Борнео, у Индонезији  (Келиан Мине, Борнео, Индонесиа), затворен је 2005. године до кад је био је у већинском власништву Рио Тинта. Док је био активан, локално становништво се све време противило његовом раду због кршења људских права и огромне штете коју је нанео природном окружењу. Због тровања река загађени су извори воде коју су становинци користили за пиће и купање, због чега су почели да пате од осипа и очних инфекција. Поред тога, речна риба је практично нестала, остављајући мештане без битног извора хране.

У Океанији, у Папуа Новој Гвинеји постоје остаци рудника Пангунаи (Пангуна Мине, Боугаинвилле, Папуа Неw Гуинеа) који је компанија Рио Тинто отворила 1972. године. Током седамдесетих и осамдесетих година то је био један од највећих рудника злата и бакра на свету.

 Приход од рудника је одлазио у престоницу Папуе Нове Гвинеје, што је поред девастације животне средине био један од разлога због ког је становништво Бугенвила отпочело побуну која је резултирала затварањем рудника 1989. године. Због покушаја Владе да настави са експлоатацијом злата и бакра, избио је десетогодишњи грађански рат, који је 2019. године резултирао једностраним проглашењем независности .

 Становници Бугневила оптужили су Рио Тинто да је учествовао у рату и био саучесник у ратним злочинима и злочинима против човечности, које је извршила војска Папуе Нове Гвинеје. Фирма је такође отужена да је у току рада вршила дискриминацију црних радника, као и да је рудник због загађења животне средине изазвао бројне болести и превремене смрти становника, оставио за собом отрован отпад и загадио океанске воде.

(текст преузет са линка: https://nova.rs/vesti/drustvo/mapa-sve-ekoloske-katastrofe-rio-tinta-sirom-sveta/)

Борба и победа Православља против општег демонијаштва

 

    Борба и победа - наше основне смернице. Нема другог пута за нас хришћанске националисте у овом времену.

Зло напредује у сваком смислу, али има свој крај. Актуелна власт у Србији легализује содомију кроз скупштинске законе. У Европи је слично стање мање-више а то показује и тзв. Евровизија на којој су победили изопачени представници Италије са безвезном песмом која нема додирних тачки са уметношћу. Стока је неки ниво за њих. Јавно промовишу општи неморал, педеризацију и наркоманију. То гледају и стари и млади, гледају нека деца а родитељи им ово допуштају, уче их болесним вредностима под плаштом тзв.модернизма. Нису модерни ако не следе неморал, нису важан део друштва ако се не поклоне демонизованим глобалистима, ако не приме њихове вакцине за непостојећу пандемију, ако не постану духовни зомбији. 

Ми се боримо за сој, за оно што ће остати од народа здраво и нормално да обнови нашу нацију, да створи нову Државу, у свету јаку и поштовану.

Позивамо и све остале, искрене родољубе да се придруже у тој нашој борби за слободу. Ова наша борба против сваке врсте зла, које је око нас, није само идеолошко-политичка већ пре свега духовна. Останимо будни, спремни, трезвени. Не покоримо се трулом духу овог света, одупримо се!

+Бог ће нама дати победу, а наше је да творимо вољу Божију, да будемо храбри али пре свега мудри.

Живело Православље! 

+Бог чува Србију, живела Србија!

Вукашин Шошкоћанин - 30 година од смрти команданта

 

     Почетак и половина месеца маја су посебно карактеристични за неке важне догађаје из 90-тих година у бившој Југославији. Прво су 13.маја 1990. године у Загребу избили велики нереди и туча навијача на утакмици београдске Црвене Звезде и загребачког Динама. Тај догађај многи сматрају уводом у ратне сукобе који су почели на пролеће наредне године. Наравно да су узроци овог рата комплекснији. 

Тог 2.маја 1991. године извршен је погром над србским живљем у Задру од стране хрватских паравојних снага. Овај догађај је познат као "Задарска кристална ноћ".

Истог дана дошло је до сукоба у Борову селу између хрватских муповаца и организованих србских мештана који су месецима пре тога угњетавани од нове проусташке- националистичке власти у Хрватској. 

Овај 2.мај је познат и по 1992. години, односно злочину над младим војницима ЈНА приликом повлачења из Сарајева и убијеним диверзантима и санитарцима у заседи  од стране муслиманских паравојних снага. Исто тако тај 2.мај 1995. године остао је као тужан дан у србском сећању након погрома народа из Западне Славоније. 

У Борову селу се као вођа побуњених Срба наметнуо Вукашин Шошкоћанин, са својих 33 године живота. По занимању је био ветеринарски техничар. Велики родољуб и патриота али не острашћени мрзитељ својих комшија Хрвата, већ напротив. Он је говорио да се "не смеју нападати недужни Хрвати" и да "ко то уради судиће му ратни суд". Говорио је да Срби се морају бранити од оних који их нападају, од оних који желе да униште њихове домове и породице. Ово је основна људска и хришћанска дужност. Нажалост, овај наш херој и командант је убрзо погинуо, већ 15.маја, на Дунаву под званично неразјашњеним околностима. 

Дигресија о сукобу. Друга је ствар који су разлози сукоба, зашто су помрачени политичари и врх југословенске војске (ЈНА) гурнули људе једне на друге под плаштом националних и верских разлика. Такозвано "братство и јединство" у тој комунистичкој Југославији било је фарса а Србима је деценијама чињена највећа неправда.

Ипак, Срби генерално нису у државно-националном смислу били спремни за рат, јер државни врх у Србији се ослањао на трули војни Генералштаб, нису имали национални консензус односно разумни национални план и програм, нити јаке савезнике у свету. С друге стране, постојали су комплекси и мржња словеначких, хрватских и муслиманских екстремиста према свему србском и за том антисрбском политиком, потпомогнутом споља од неких сила, кренула је већина ових народа.

Срби изван матице су били принуђени на организовану самоодбрану својих огњишта.

ЈНА се углавном бавила војним акцијама спашавања својих касарни или су били тзв. "тампон зона" између зараћених страна. У неким војним акцијама, додуше, су се истакли и помагали угрожени србски живаљ а у неким су направили кардиналне грешке или саботаже. Рецимо, на самом почетку издајом изнутра бомбардовањем су страдали, у околини Товарника, многи војни резервисти који су били у тој колони. Затим, борбе у Вуковару су трајале више од три месеца док је пут према Загребу био практично слободан, могло се (да се заиста хтело) ухапсити хрватско политичко,проусташко-ратнохушкачко, руководство али није постојала политичка воља нити одлучност за тај (не тако тежак) подухват. Овим би се могло спречити језиво страдање свих југословенских народа, нарочито цивила (младих, старих, жена, деце итд.)

ЈНА је своју страховладу завела у Београду извођењем тенкова на улице 9.марта 1991. године, због протеста опозиције.

     У ствари, када се све објективно сагледа ово је био само шаблонски рат у коме су неки други профитирали. Наши јунаци попут команданта Вукашина Шошкоћанина нису имали времена за детаљније анализе у тренутку док се боре за свој биолошки опстанак.

Командант је убијен, по најновијим исказима, по налогу ДБ из Србије јер је некима сметао због своје истинољубивости и патриотизма.

Једном приликом говорио је о умешаности хдзоваца (проусташке снаге) у изазивању нереда на том протесту опозиције у Београду 9.марта и да је то извршено по договору са вођом једне странке блиске овдашњем режиму.

Вукашин Шошкоћанин је остао упамћен као национални херој.

Острошки Светитељ и честитка за имендан митрополиту Месинијском

 

                                                     Свети Василије Острошки

                                                            (29.април/12.мај)

Јуче смо прославили празник Светог Василија Острошког. У наставку следи краћи део Житија овог великог србског светитеља (текст преузет из Пролога). 

Родом из Попова Села у Херцеговини, од родитеља простих но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте оде у Требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега. Доцније би изабран и посвећен за епископа Захумског и Скендеријског, мимо своје воље.

Као архијереј најпре становаше у манастиру Тврдошу, и одатле као пастир добри утврђиваше стадо своје у вери православној чувајући га од свирепства турског и лукавства латинског. А када би и сувише притешњен непријатељима, и када Тврдош би разорен од Турака, пресели се Василије у Острог, где се тврдо подвизаваше ограђујући стадо своје безпрестаним и топлим молитвама својим. Престави се мирно Господу, у XVI веку, оставивши своје целе и целебне мошти, неиструлеле и чудотворне до дана данашњега. Чудеса на гробу св. Василија су безбројна. К његовим моштима притичу и хришћани и муслимани, и налазе исцелења у најтежим болестима и мукама својим. Велики народни сабор у Острогу бива сваке године о Тројицама.

                                                  +++

Данас Црква Христова прославља Светог апостола Јакова Зеведејева. Овим путем честитамо имендан митрополиту Месиније (југозападна област Пелопонеза), г-дину Јакову Кицантас, епископу Цркве истинитих православних хришћана Грчке.

                                            

                                Χρόνια πολλά! Кαλή δύναμη!  Многаја љета! Добра снага!

Кампања "Белог коња" - једна етапа рата против човечанства

 

    У овом времену великог отпадништва (или апостасије) људи од вере и морала као да се догађају призори описани из библијске књиге Апокалипсис (тј. Јованово Откровење). Не уздижемо то на степен догме, овде само кажемо да све сликовито личи на те описе. О томе смо писали у ранијим нашим објавама. 

+Бог Сведржитељ је допустио многа зла на човечанство због људских грехова, због разних неправди и умножења безакоња.

 +Бог не чини зло, то није воља Божија да се чини зло јер Бог је сама Љубав а ђаво чини сва зла. +Бог допушта по слободној вољи људи а та слободна воља изражена у огромној већини људи је да врше вољу ђавола. Како сада ствари стоје ми живимо у времену похода "Белог коња" односно јахача са стрелом који чини многа зла (Откровење 6,2). Након ове страховите корона-хистерије и ковид-вакциналне кампање долазе следећа зла: ратови, глад и сиромаштво, смрт. Већ се од светских моћника, како чујемо, најављују злочиначке идеје о вештачким променама климе због чега ће настати велика суша.

Осим ових тзв. "Четири јахача Апокалипсе" ми видимо из књиге Откровења да од Бога дату власт над планетом, да је сасвим униште, имају четири анђела (Откровење 7, 1-3). Мада, светски злотвори планирају, како смо сазнали и ово: да у будућности направе тзв. "супер-вакцину" која ће људима "обезбедити да никад не умру". Наравно да је ово превара на коју ће насести само безбожни, глупи или страшљиви људи.

О том потом, а сада узимамо као претпоставку да ова садашња зла припадају опису откровењских четири јахача Апокалипсе.

Кад је Антихристов час зацарења ми то не знамо. Не знају ни анђели, једино Бог све зна. Међутим, оно што треба да знамо и да разумемо су знаци времена у којем живимо, да Духом Светим слушајући глас Цркве Христове расудимо трезвено о свему, да нас Господ не уброји у лицемере и фарисеје који не распознају знаке времена (по Матеју 16,3). Дакле, оквирно можемо сазнати о том часу а самим тим и о Другом славном доласку Христовом. Верујемо у испуњење пророштава о обнови неких Православних Царстава о чему смо писали овде такође. Након слома тих Царстава долазе задњи дани.

У Јеванђељу видимо да Господ ученицима каже да ће се изабраних ради скратити дани ови, односно убрзаће се тај точак самоуништења овог света и целог човечанства (по Матеју 24,22). Светски моћници су се уподобили демонима и у свом злочиначком походу воде планету ка свом уништењу. 

Није то само у питању кампања "Белог коња", односно вештачки изазвана пандемија и вакцинација као подмукло биолошко оружје, већ много тих технолошких изума (као нпр. нуклеарне ракете и слично) али пре свега и она духовно-морална страна људског пада: идеологија опште изопачености, наметање разних болесних вредности система науштрб здравих традиционалних,итд. Нормалном човеку је тешко да опстане у таквом нездравом и болесном свету, затрованом са свих страна, не може опстати ни физички а камоли духовно због мноштва саблазни које су се намножиле. Веома је тешко и све је теже.

   И зато овај свет нема перспективу али ипак ће још једном бљеснути Православље као државна вера и обновиће се, чудом и благословом Божијим, нека православна Царства пре него што наступи последњи чин људског страдања. Овде мислимо на истинско Православље, веру Светих очишћену од сваке јереси и других лажних учења, а не на ово актуелно екуменистичко-свејеретичко које је већ дуго на путу Јуде Искариотског и у служби Божијих непријатеља. Јер, то је она блудница описана из Откровења (Јов. Откр. 17,6) која се напија крвљу хришћана, односно убија људске душе а и тела зато што је саучесник у овом биолошком рату против човечанства.

Христос воскресе!

                                                             

+Христос Воскресе! 

Свим хришћанима широм света, читаоцима блога и другим слободоумним људима желимо срећан највећи хришћански празник Васкрсења Христовог или народски Ускрс. 

Желимо свима добро здравље, пуно радости и да следећи Васкрс дочекамо у слободи, да Србија и цело човечанство живи у истинском миру, да савладамо све недаће и изађемо као победници у борби против свих Божијих непријатеља.

+Христос воскресе, ваистину воскресе!

Нека нас васкрсли Господ води путем победе!

Христос васкрсе! Срећан Ускрс!

Christ is Risen! Happy Easter!