"Добри мој братко Михајло, примио сам твоје писмо и би ми на утеху јер се кроз реч твоју препозна љубав старохришћанска, тако ретка данас. И баш због тога, твог искреног поверења и спремности на давање плећа без обзира на величину крста. Зато се,пак, реших да ти одговорим на твоје, мени тако мучно питање. О, не бих се, не бих се упуштао у објашњавање тако закукуљене ствари као што је Зилотизам. Јер сам се решио да не трошим снагу и душу на цртање тако простих ствари, као што је ЈОК Римокатолицима, мртвијем савестима православним. Нo, "ревност за твој дом изједе ме". Богу хвала да је град твој Белоградчик тако близу наше границе, те ти је српски језик лак за разумевање, јер што ћеш чути вала је крупно. На руском, пак, мени би било потешко размршивати тајну безакоња, што ево: донесе плод баш у ово наше време. Задње време мој Михајло! Да, тајна безакоња која би засађена још у време Светог апостола Јована: донела је плод. Плод на око леп и добар за знање. Сети се речи Христових у Гетсиманском врту: "Зар пољубцем...". Е, видиш: пољубцем са светом, са непријатељима Христовим - јеретицима, предана је Риза Христова вуцима на растрзање. Кад ко опљачка или убије тело, грозимо се. А, кад ко милионе људи одвоји од Цркве, од, дакле, Духа Животворног, од Тајни Христових...па, човек пренеражен викне, окоме се на њега: "Зар не видите да махнита, ђаво је у њему!". Е, видиш тако данас руже Зилоте Светогорце. Боже драги, слепила! Није ли глас у пустињи био глас Божији пред долазак Христов? Или, добри мој, ни ти не распознајеш времена овога? Мишо, сад је час таме и власти њезине. Нису пред Москвом, пред револуцију, залуд ђаволи певали: "иде наше време". Зато је и писано: "Познајте истину и истина ће вас ослободити". Пошто је непријатељ сатани, пре свих и свега, Црква Христова, Православна, Једна и једина Света, зато је на њу Отац лажи излио лаж и лажне. Лаж: да није Једна - већ многе. Да је: Дух Свети поделио у комадима радосну вест разним "Црквама", и то у контрадикторним комадима! А лажне: насрнуо је ђаво кроз разне учитеље, што пљују по Западу а на њему су студирали. Што говоре: "повратак Светим Оцима", а безочно газе уредбе и каноне њихове. Што вичу на јереси, а саслужују насмејани са јеретицима. Елем, много би се могло писати о томе још, јер је време близу и мука какве није било.
Но, да сасечемо лаж Истином: "Ја сам Истина"...Рекао је Љубљени, Вечни. Дакле, Црква је Истина. Е мој Михајло, знаш ли ти да данас гро монаштва, па ни епископи, не зна шта је Црква! Но, кад спознаш шта је тело Христово, распознаћеш и тело лажно. Црква је: УЧЕЊЕ АПОСТОЛА ИЗАТКАНО КРОЗ СЕДАМ ВАСЕЉЕНСКИХ И ДЕВЕТ ПОМЕСНИХ САБОРА. Кад човек верује ово и држи; има и Оца и Сина и удео у организму Христову. На ово се заклиње сваки свештеник и епископ. Ко се огреши ма и о јоту Сабора овијех, говораше Преподобни Серафим Саровски: јао таквоме човеку. Дакле је човек православан и у оквиру Цркве док ово држи. А држање ове науке ове одређено је Светим Канонима Апостолским. ОНИ објашњавају ко је православан и докле је. ОНИ ЦРТАЈУ чак и комарчијој савести, писао је Авва Јустин Поповић - ко је јеретик и како се то постаје. И све што је требало испунити, да би се јеретик постало, испунише вуци у овчијим кожусима: Атинагора, Димитрије, Вартоломеј - Цариградски патријархо-егзибиционисти. И не остаху безплодни, него изродише патријархе помесних Цркава и епископе многе, марионете Рима - Рима чаше зала земаљскијех. Ништа нама, Мишо брате, нису оставили да и ми бар неки канончић погазимо. И гле: видех звер што изиђе из мора и на њој беше име ТЕОРИЈА ГРАНА. Како да не уче овако? Иначе би се јерес њихова распукла као трула тиква о каноне апостолске и Јеванђеље Господа нашега. Зато говоре:"време догмата је прошло". Да би они са теорије грана убрали плод. Не знам шта учи твој патријарх Максим. Српски патријарх Павле објашњава да је вера наша једна од тачки на линији круга, те да не треба да се приближавамо једни другима по линији круга (што би било спољашње уједињење) као да је екуменизам спољашње уједињење?! Него учи: да ми треба да свако својим путем ка центру круга (Христу) идемо, те ћемо приближававши се Христу бити ближи једни другима. А заправо је то срж екуменизма, змијског клупка свијех јереси под небом. Да: препознајемо и свој пут (веру) и туђе путеве као Цркве Божије, што воде заједничком циљу. Ево Мишо у чему је отровност теорије ове, прво: ми православни нијесмо на ивици круга већ у центру Христу нашем Љубљеноме, и Он у нама и ми у Њему. А који не држе догме Православља нити су у кругу нити на ивици него се шире од центра као што се галаксије у свемиру од пра-центра шире, амин. И тачно је рекао да није у центру јер га је барка екуменизма одвела ван тела Цркве, омеђаног канонима апостолским, на пучину јереси. И заклињу се на Вјерују, то јест: Верујем у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву, а признају и Протестанте и Монофизите. и "сестру" Католичку. Кажу: "кад' смо признали"?... Када сте саслуживали са Вартоломејем и када сте помињали оне што бејаху у Баламанду. ЈЕР КАДА СТЕ НА ПАТМОСУ СА ВАСЕЉЕНСКИМ ЈУДОМ ИЗ ИСТЕ ЧАШЕ ПИЛИ; ТАДА СТЕ САГЛАШЕЊЕ С ДЕЛИМА ЊЕГОВИМ ИСПИЛИ.Тада се збуњено правдају: ма Вартоломеј се у Риму није причестио. А ја вам кажем: Јуда се на Тајној Вечери причестио, ал' га је издаја Јудом начинила.Тако је, лисац се тада није причестио, али је одлука о узајамном причешћивању (интеркомунија) одавно већ донесена. Уосталом канони апостолски забрањују заједничко молење, чак и у соби! ("да се свргне ко тако шта учини"). Е, а онда се нађе један "паметан", иначе бивши старокалендарски епископ, лажни антиекумениста Кипријан, па пита: "Није ваљда да новокалендарци немају Тајне?!" Гле питања?! Христос Бог рече блудници: "...Иди и не греши више". Зар је она питала: А ако још мало наставим са грехом, имам ли још увек благодат? И ја ћу њих да питам: Ако се дрво из земље ишчупа, може ли рода дати? Ако се канонски извергне епископ из тела Христовог, може ли Тајне имати? Ученика Светог Пајсија Великог оставио је Дух Свети зато што се при препирци са Јеврејином, само ради прекраћења полемике, сложио: "па, можда је и тако". О, несретници, нема више великих да исплачу Духа да се врати. И то још беше ученик! Михајло: не може се постати јеретик мимо канона апостолских. И када се о њих огрешиш не треба поново Сабор ради извержења. Као што се Дух Свети није спустио на Тајне, и то Св. Василију Великом, јер је један од чтеца намигнуо девојци! А, ови праве догматски рингишпил - и да имају Тајне?! Шта је потребно-испунише, и то савршено. Е, онда се осећајни брину: зар ће сви у пакао?! Ко да ми судимо место Христа. Отац је сав суд дао Сину. Зилоти уче шта нам је Православна Црква предала, а суд Божији - то је Господње. Начитани онда огорчено констатују: "Зилоти су ван Цркве!" (јер је Црква онај ком' је митра на глави). О, безумља. Ван Цркве је онај ко се огреши о догме Цркве Православне, а не ко се њих ради одвоји од видљиве организације. Е да ли је мало тога било у историји Цркве? Уосталом, када се признају безброј протестантских секција за Цркву, па Ислам, па Aустралијски Абориџани, како то да се не признају и Грчки старокалендарци за бар једну од Цркава? Догмати Седам Сабора су кости тела Цркве и ко на њима није срастао као месо - није на телу. Амин. Можеш рећи: Добро, знам да су се вера и попови претворили у шоу-бизнис; али шта се то мене дотиче, а поготово тебе калуђера у самоћи светогорске шуме? Е, мој Михајло: то незнање, незнање шта је Црква, то је вино којим велика блудница напоји народе. Не зна ли се да је Црква Христова организам? А, ако је организам онда су и удови и ћелије међусобно повезани функционално. Дакле глава, срце,па кад они функционишу тада је тело живо сво. Господ наш говораше: "Ако је око твоје светло, све ће тело твоје светло бити". Дакле, ако је епископ у овиру догмата, онда је православан и он и удови. А, ако је јеретик и чланови пастве су - осим ако га се јавно одрекну. Ево зашто је то тако: ЕПИСКОП ЈЕ ПРЕДСТАВНИК ЗАЈЕДНИЧКОГ ВЕРОИСПОВЕДАЊА И ОНИ КОЈИ ПРИСУСТВУЈУ НА СЛУЖБАМА ГДЕ СЕ ОН ПОМИЊЕ, ТИ СЕ ЗНАЧИ САГЛАШАВАЈУ СА ЊЕГОВИМ ВЕРОИСПОВЕДАЊЕМ. А исповедање је и шта говори и шта чини. Неко ће рећи: Ја верујем православно и не служим са јеретицима, а шта епископ ради - шта ме се тиче, он ће давати одговор. Тако је: он за себе и ти за себе. Човече: ако се не саглашаваш, а присуствујеш службама - имаш удео у јереси. Ово су канони Апостола, па и проста логика члана партије рачуна као оног ко присуствује да се и саглашава осим ако се јавно не огради од статута партије. Ако не, што си члан? Тад резигнирано кажу: па, куда да идемо? Е, брате овде почиње тврда беседа. И ко је може поднети?
Куда човек да иде? Прво: да не оде у јерес, већ у Православље. Па макар сам у соби. Јао "трудницама и дојилицама у дане ове". Тј. онима који још не родише унутрашњег човека срца у себи. "У тај дан ћете спознати да сам ја у вама". То је: прећи из смрти у живот. Друго: сети се Светог Максима Исповедника, сам он беше Црква и не помињаше патријарха. Но, човече не рекох, да су сви ондашњи народи отишли у пламен. Човече, па, Исус Христос је судија, откуд толики страх?! А човек да испуни колико може и разуме. Тако би и са Светим Марком Ефеским. Данас пак имамо Св. Јована Шангајског и Св. Јована Јерусалимског, Румуна, великог борца за стари календар. Обојицу зилота Бог потврди нетљеношћу. Али, свепрозирући Бог испуни обећање своје да врата пакла неће Цркву прогутати... И тако и у ове задње дане живи Црква Христова. шта мислиш где? Па тамо где је и почела - у Грчкој. Није залуд баш тамо Дух Свети највише посланица послао. Јер провиђаше Бог да ће грчка склоност ка инату, препирању, пркосу али и поретку, добра бити за очување Божије истине. И тако нађоше се једини ови да пуних скоро 2000.г. буду и остану Невеста Христова. Оно јест' да се и зло екуменизма изродило баш у Грчкој. Грци су при Богу дакле па, било против било за. Браћа Словени, мислим на Руску Заграничну Цркву, у прецизности вероисповедања су изгубили корак у односу на грчке старокалендарце, где бих посебно истакао Г.О.Х. око Архиепископа Хризостома. У Бугарској је о.Јован Софијски, код Руса вишемилионска Катакомбна Црква. О, да, зар руска душа скроз да поклекне? Код вас добри мој Михајло, се угнездило кукавичје јаје: Атински "епископ" Кипријан. Као и у Румунији. Што је лаж ближа истини то је већа. Тако и он, ако је ревнитељ против екуменизма, тада нек' то буде у оквирима апостолских канона; како могу изопштени имати Тајне, а овај верује да имају. Па, кад си сам по догматима онда можеш прозивати оне који их крше. Зар је фанатизам и гордост покорити своје расуђивање пред Седам сабора васељенских, на шта се при хиротонији и заклиње?! Није ли баш то прелест - своје мудровање предпоставити догматима Цркве Православне?! Е, па кад се дакле, може у иностранство туризма ради, може се и на причест. "Ко хоће вољу Божију творити, разумеће је ли ова наука од Бога". Но, ваља се чувати лажнијех старокалендараца. Не знаш ли да свака десница, у политици, данас сама формира левицу? Е, тако грчки новокалендарци шаљу лажну браћу међу редове Истинитих Православних Хришћана (превод скраћенице Г.О.Х.). Док овакви после праве расколе. Није ли индикативно што се шест епископа одвојило од Г.О.Х.-а, баш после Вартоломејевог пута у Рим, баш кад су многи хтели у Зилоте? Одједном питање: Куда? Та колико врста!? Не, нема ту Светог Духа чим се толико деле. О, јадни људи - па где је трупло ту ће се и орлови скупити. Крај је близу, судија само што не звижди крај, зато и јесте гужва пред голом. Расуди, нема ли код вас у Бугарској лажне опозиције? Има, и то су они са Атинским Кипријаном. По чему, заправо, можемо препознати псевдо-зилоте: по неодређености, пријатељу мој. По врлудању око светих канона Цркве. Знају они да су људи несигурни, зато им и сервирају неки коктел-зилотизам. То јест признају Новокалендарску Цркву и Тајне јој, али, ето, праве раскол јер су исповедници против екуменизма. Слепац! Ако правиш раскол а исповедаш догматски кошмар - самог себе осуђујеш јер кудиш за кршење канона сам будући ван њих. Но кад би он он и његови ходили по дану не би се спотицали, али како су без благодати Духа истине спотичу се и друге у јаму воде.
Језик хришћана је језик простих, глас у пустињи, лишен фриволности и ласкања. Породи гујини што изврћете праве путеве догмата што у небо воде. Ко се не држи Седам васељенских сабора - ко пијан плота, такав је у мраку без Духа, телесан. И говори од света и зато га свет слуша. Откуд питање има ли благодати нови календар, од ког је духа? На њега су 1583. четири патријарха на Сабору у Цариграду бацили анатему! А, ови кажу: то није догматско питање, већ предањско. Још кажу: на небесима нема времена. Прво: има времена. "И гле видех душе мртвијех под олтаром где вичу: колико још да чекамо? Још мало времена...", постоји дакле, горе, последичност збивања. А и сам Апостол Јован пише да ће ђаво покушати да измени времена. Друго: у Јерусалиму небеском има Црква и у њој службе. Те, кад се горе слави Христов рођендан - на земљи је Божић. И ово су небитне ствари?! Дјева днес...шта днес кад нема времена? Него: "како на небу тако и на земљи". Једна Црква горе и доле - једна служба. И ово је виђено Светима. Амин. Треће: ако је календар небитан, него је јединство битно; зашто је онда 1924 г. покидано јединство као битно због небитног календара? И зашто не обнове јединство они који су га и покидали? Блудни син се вратио Оцу. Зашто се они који заблудеше не врате? О, не - они би хтели да и старокалендарци скоче у јаму, па да будемо једно. А бити једно са вишњим Јерусалимом? Та и сатана хоће да будемо једно - доле, али сам Господ наш је јављањем на небу огромног светлећег крста, код Атине, зрацима обасјао баш старокалендарску цркву, на Крстовдан 1925.год. по старом календару. Том приликом су три полицајца постали монаси. Службе на небу видеше светитељи и предадоше нама. И крст нам показа Бог - за сведочанство нама. Зато је наша вера - вера у Богом откривено, Оцима саборски потврђено већ близу 2000.г. вршено исповедање и држање календара. Каква астрономска одступања? тим нек се баве "астронаути" - ми чекамо Господа са неба. Амин. Наш патријарх каже: "Браћа Грци су мало пожурили". Значи правилно су учинили? Па чак и кад би кудио, ако саслужујеш са новокалендарцима - подлежеш већ давно саборски баченој анатеми. Зато се нећу изненадити да и у Србији осване овај анатемисани календар. Данас је заправо довољно да признајеш Цариградску Патријаршију па да побереш све анатеме, што их Свети Оци бацише. Јер екуменизам је звер што гази ногама остатак. Ови наши епископи су лисице над лисицама. Најјачи између њих су у Риму и Берну као већ свршени богослови Београдског теолошког факултета посисали "духа истине". Још 1964.г. беху заједно са Вартоломејем у Риму, који беше Атинагорин ђакон, док је овај са антихристом Папом цепао Ризу Христову. Ови су учили код језуита - зато да се не чудимо овим хорор-литургијама данас. О, Св. Василије Острошки - на шта дођоше пастири стада твога! Проповедници свето-отачког богословља? Грме против екуменизма а служе са јеретицима или са онима који се њима опоганише. Благосиљају прељубу и против прељубе пишу?! Какво одсуство страха Божијег?! Каква небрига за душе што хоће да се спасу, од пламена јереси?! Откуд им власт да газе заклетву при хиротонији?! Као да они могу одређивати границе јереси у Цркви?! У Цркви си док си у тврђави догмата. Амин. Као да за њих границе не важе?! Него када они одлуче, е онда важе. Као да је Црква њихова дедовина?! Човече, ко ти каже да присуствујеш на литургији где се помиње јеретик - тај је убица твоје и самоубица своје душе. "Градите своје спасење своје са страхом и дрхтањем". Где је страх Божији данас? Па...у житијама Светих брате мој, у житијама Светих...Шта би хтели, Цркву без лудака? Без махнитих пустињака и суманутих калуђера? Кад је Бог то све рекао кроз уста професора и епископа? Још уче да је Црква брод, па кад ко на њему пуши, зар да се сви баце у море? Слика Цркве је стадо, или флота. Па ако ован предводник скрене са курса - стадо нек га држи, а курс је Седам васељенских сабора. Сваки ће дати одговор за себе. Ко се од ових Седам огреши - није Христов! Но их збуњује осећај благодати. Владике моје смушене - знате ли зашто вам је митра на глави лоптаста? Лопта означава пунину. Чега? Пунину мисли - пунину истине. Писано је: "И усели се у нас пуно благодати и пуно истине". Дакле је благодат неодвојива од истине. Усељава се заједно. Шта је истина? Истина је Седам васељенских сабора - то је Риза Тела Христовог. Затим каже: "Од пуности Његове ми сви примисмо благодат на благодат". има значи прва и друга благодат. Прва је она за коју Апостол Јован пише: "Беше светлост истинита што обасјава сваког човека што долази на свет." То је оно чим Отац привлачи ка Сину. То осећате, али благодат од пуности (дакле Цркве која је пунина Христова) је само тамо где је Црква, а она је омеђана догматима. То је оно што говори Св. Серафим Саровски: да се благодат не одузима чак ни од јеретика - не би ли се при њеној светлости вратио Оцу. Но благодат на благодат је само у Тајнама, а оне су само у Једној Светој. Можете рећи: али ми осећамо у храму? Свакако, иначе би ту прву благодат могли да припишете нечем другом, а не Богу. Дакле где је савршено очувано канонско учење Цркве ту је и Црква и Тајне и благодат на благодат. Но ко остане на првој благодати, тај је закопао онај један таланат у земљу. А, ми нађосмо благодат на благодат у Г.О.Х.-у. И не само да разумех него се и крстих и осетих и задржах Духа који сведочи духу нашем да смо деца Божија.
Да, добро си прочитао: крстих се. ПИДАЛИОН или српски Кормчија, на коју је Свети Сава 1236. г. на Жичком Сабору заклео Србе на чување устава Цркве Православне написаног у књизи овој - или на ишчезнуће. Баш као пророк Мојсије што је заклео народ Израиљски. Е, тамо се при објашњењу педесетог канона апостолског каже да: ко је само поливан, а не три пута загњурен скроз у воду, при крштењу - заправо је сасвим не крштен. Нити се Хришћанином може звати. Ја пак, не желећи своју памет стављати испред светих канона апостолских, испуних Оцима дано и знам да сам рођен водом и Духом. Свети Козма Етолски каже: да уколико човеку при крштењу, само парченце тела буде суво - ту улази ђаво у човека. Ко има уши да чује - нека чује. Е, мој Михајло дошло је време да монасима мораш да црташ да су: римокатолици, монофизити, протестанти - јеретици. Не могу и не смеју да схвате да си дужан да прекинеш са владиком ако он саслужује са "патријархом" Вартоломејем. Али обасја Бог слуге своје верне трећим јављањем часнога крста са неба 1925. г. о чем ти већ писах - и би ово да вера наша не почива на мудрим речима људске мудрости.
Код нас Срба се као архијеретик посебно истиче Иринеј Бачки иначе учитељ нашем патријарху Павлу, по природи кротком човеку - и још је владика овај диригент екуменског хора наших збуњених и млитавих владика. Но, владика Лаврентије није млитав, већ је стигао у свом календару да нам препоручи нови календар! Оно да има бораца - има. Прво глас савести је грмнуо кроз епископа Артемија, а знам да је и Данило Крстић погурао књигу: "Против лажног јединства", али ко их слуша? Но, ако ревнитељски зов остане на речима, а наставе се саслуживања са Павлом - који се окаља са Вартоломејем на Патмосу, онда је као и много сличних само нерођени ембрион. Поготово упецају ли се у мрежу "кипријанизма" - мрка капа. Зашто вика на Г.О.Х. да је радикалан и ван Цркве. Које Цркве? Нису ли многе - како учи теорија грана? И како су Зилоти јеретици кад апостолски канони не важе ни за Цариград, ни за Рим, а за грчке старокалендарце да важе? По екуменском Вјерују сви смо деца Божија и јеретици уопште не постоје. Биће да се преварио Апостол Јован када је писао да ће се увући вуци који неће штедети стада? Дакле нема јеретика?! Зашто Зилоте онда осуђују?! Та они су само једна од грана. А вика је посебно на светогорске Зилоте од 1964 г. када је више од пола манастира престало да помињу Атинагору, због скидања анатеме са католика. Но, уто стигоше млади начитани професори за игумане и никнуше општежића. Па послушање, па трпљење, па простота, па неосуђивање - а јерес екуменизма се шири и шири - но, важно је да смо смирени и послушни. Уче их: "Чекамо да се Вартоломеј причести". А, ако овај лисац то не учини? Е, онда је добро, можемо да га помињемо. Јадни, јадни калуђери. Ето вам кућа остаде пуста. Откуд им само дерзновеније да одлуче када је јерес - јерес. То је већ одлучено апостолским канонима - зато и калуђерима забрањују да их читају. Говоре: "држи се чедо ниских ствари, ти нећеш одговарати за то". Нису ли тако тешили и католичке монахе 1054 г.? Још говоре: шта је помињање имена, није ли име Христово веће? По њима су дакле унијати сасвим православни - та и они само Папу помињу!? Залуд ли изгореше мученици Зографски јер не хтедоше само да викну са куле да Дух Свети исходи и од Сина?! Или се случајно срушио храм у Ксиропотаму на монахе и католике док су заједно служили литургију - око 1272 г. ? Или је случајно два пута ударио гром у храм Св. Апостола Петра и Павла у Риму док се 1995. одигравала хорор-литургија? Баш као што је исто два пута ударио у храм Светог Архангела Михајла јануара на Св. Саву 1995, док је патријарх српски служио литургију? Зашто ли крваре иконе Христове и сузе теку са Богородичиних? Свети Теодор Студит је прекинуо помињање патријарха јер је овај одобрио цару други брак! И шта још треба да се изда, није ли већ све, па, да дођу себи православни? Ал' све ово треба да се збуде, да би се испунило Писмо. Зато је писао Свети Игњатије Брјанчанинов: ДА ЋЕ ПРЕД КРАЈ СВЕ ЗВАНИЧНЕ ЦРКВЕ ПАСТИ У ЈЕРЕС. Зна ђаво да док је Црква Христова у истини, да ће Дух Истине крепити хришћане на свако страдање - та ко би их пуне благодати попечатио? Где је крепост? Где је љубав? Где је песма? Где си Невесто Христова? Адаме где си? Србијо...врати се, није касно, Пантократор је нагнут над тобом. Види како Грци крваре за Христа још од 1924.г. Зар ћете и ви да одете? СРБИЈО? ...Зато је отац лажи подметнуо лажну Цркву јер кад исцури благодат Божија на рупу екуменизма наћи ће се хришћани голи, а да тога неће ни бити свесни. Тада ће миц по миц, компромис по компромис, људи огуглати на издају савести - и тада ће засести Син Безакоња на место где не треба.Ево, од 75 грчких новокалендарских владика - ни један да зуцне због карневала у Риму 1995 г. А зна се добро да су два јеромонаха, што су у 13.веку на Атосу у манастиру Светог Атанасија - Великој Лаври служили са католицима, остали нераспаднути у облику чудовишта после своје смрти.
Шта још рећи? Михајло: Богородица је рекла при нападу Латина-римокатолика на манастир Зограф: "Ево иду непријатељи Сина мога". И данас је тај час - заиста иду. Моје време на Светој Гори је истекло. Послаћу ти нову адресу ускоро. Донет је нов закон о истеривању Зилота - и овај пут ће га испунити. Знам да имам сведочанство у себи и догмате Цркве уз себе - значи два сведока. Зато пишем: ко не слуша догме - није од Бога. А ти, знам да се бојиш Бога више него људи стога ти пишем знајући да можеш понети. Трчи јер су дани зли. Твој брат, монах Данило."
Нема коментара:
Постави коментар