Крстовдан - једнодневни пост и спомен на Чудесно јављање Крста на небу исповедницима вере 1925. године

 

      Света Црква Христова празнује 14/27.септембра Крстовдан односно празник Воздвижења Часног Крста (јесењи Крстовдан). Овај велики хришћански празник установљен је у пракси на основу неколико важних историјских догађаја. Први се догађај збио када је цар Константин заратио са безбожним Максенцијем и када се чудесно њему јавио Крст на небу са речима "Овим побеђуј!" и тако је Константин однео победу. Још два пута се њему јављао од Бога тај свети хришћански знак - Крст са неба, са порукама да истраје. И тек се онда утврдио у вери уз подршку своје мајке благочестиве царице Јелене.

Света царица Јелена је дала огроман допринос да се Крст Христов врати у посед тадашње Римске хришћанске државе јер је био сакривен код богоборних јевреја. Царица је истрајала у намери да се Часни Крст, на коме је Господ био разапет, пронађе и након неког времена се то догодило уз чудесно оживљавање мртваца на коме је тај Крст био положен. Тада је Крст пред народом од јерусалимског патријарха Макарија уздигнут (воздвигнут) и тако је настао назив празника.

Још разна чуда су се догодила са Крстом и ми хришћани у то верујемо јер знамо а тако и певамо да је знамење Крста: "Сила, слава и победа!"

 За овај празник Црква прописује строги једнодневни пост, сем ако празник падне у суботу или у недељу. О свему томе треба приљежно читати у Житијама Светих или у Прологу поводом овог празника.

Свим хришћанима желимо да Крстовдан буде на здравље и спасење!

                                                                     +++

Овде ћемо поменути још један важан догађај из прошлог века, тачније из 1925. године. Наиме, близу Атине у подножју планине Имит код села Родополи те године 13. по старом а 26. септембра по новом (световном), у касно вече око пола дванаест, на бденију за празник Воздвижења Часног Крста изнад мале цркве где су се саборно и молитвено сабрали верни истинити православни хришћани (старокалендарци) јавио се огроман светлећи знамен Крста на небу. 

Крст је јако светлео и сјајио око 40 минута пред две хиљаде верника и полиције која је због тога хитно дошла из Атине а народ је из града могао посматрати ову чудесну појаву великог светлећег Крста. О овоме су писале световне новине "Скрип" и многи други о чему овде показујемо.

 Овај догађај је за тадашње старокалендарце значио Божију потврду да је њихов пут исповедништва вере исправан, да је питање црквеног календара од догматског и предањског значаја иако календар сам по себи није догмат али је свака промена саборски осуђена на древним Васељенским и Помесним саборима и да је због тога новокалендарска Црква потпала под анатеме. 

Слика како је то изгледало:

Атинске новине "Скрип" о овом догађају:

Ево шта је 1974. године испричао Јоанис Глимис (сада покојни), један од људи из полиције који је био међу снагама посланим да растерају истините православне хришћане и ухапсе јереја:

"Био сам један од људи из Полицијске школе, које су те вечери пре педесет година послали у црквицу Св. Јована Богослова да спрече бденије.

Тамо је требало да старокалендарци служе бденије, будући да је свитао празник Воздвижења Часног Крста.

Пошто се сабрало много народа, отприлике две хиљаде људи, нисмо покушали да ухапсимо јереја, како нам је наређено, већ смо се мирно повукли на једну косину и чекали да се бденије заврши.

Око пола сата пред поноћ зачули смо велики и необични жагор који је долазио од масе људи. Не губећи време, похитали смо да видимо шта се збива... и видесмо... цела маса верних налазила се у усхићењу. На коленима, једни плачући, а други вапијући ''Господе, помилуј'', усмерили су погледе ка небу, док су неки од велике тронутости обамрли. Тада смо и ми погледали и угледали чудо, један огроман свесјајни Крст, како веома високо над храмом обасјава читаву околину. У почетку нас је обузео страх, али сместа приђосмо, падосмо на колена и, заборавивши зашто смо ту, заплакасмо као мала деца.

Заиста је излишно да вам кажем да смо свето бденије, ганути, пратили до краја, али не више као прогонитељи, већ као верни хришћани. Ујутро, кад смо дошли у Школу, свима смо испричали о великом чуду које смо имали среће да видимо. После су почела испитивања, а ми смо сви под заклетвом говорили да смо јасно видели Часни Крст високо на небу". (Јоанис Д. Глимис, 78 година).

Ево још једнога од стотина сведока чуда, Атанасија Прималиса, који није био на бденију, већ је са места возача трамваја Божанско јављање пратио са стотинама ноћобдија са Омоније. Ово је он сам, који је данас уснуо у Господу, испричао 1974. године:

"Те вечери 1925. године, када се јавио Часни Крст, возио сам последњи круг као возач трамваја. Стигао сам на Омонију и окренуо круг, када сам видео људе како гледају ка небу и вичу: ''Погледајте... Крст... Крст!'' Сместа сам притиснуо кочницу и зауставио возило. Истурио сам главу кроз врата трамваја и , недостојан, видео Часни Крст Господа нашега – нека је благословено Име Његово – како блиста изнад Имита. Не сећам се колико се задржао. Знам само једно – да ме је Часни Крст који сам видео те вечери начинио другим човеком. Од тада сви у мојој породици постали смо верна чеда Цркве Истинитих Православних Хришћана." (Анастасиос Прималис, 80 година).