"Крајина је на покладе дигла свете барикаде..." - кажу стихови једне родољубиве песме са називом "Гледао сам од Грахова".
Уочи самог почетка Госпојинског поста (Богородичног или Успењског, који траје две недеље, од 14. до 28.августа) се већ све припремало за сценарио који је убрзо уследио, односно за дизање србског Устанка у Крајини која је првобитно проглашена као Српска аутономна област (САО). Формално, Устанак је започет 17.августа те 1990. године а повод је био спречавање референдума о аутономији србског народа у Републици Хрватској. Доласком нове политичке снаге, тврдо-националистичко-проусташке странке (ХДЗ) на власт у Хрватској изгубљена је свака нада да се може осигурати мир и слобода за србски народ на његовим вековним огњиштима.
Срби нису од стране нове власти испоштовани као уставно-конститутивни народ и није им дозвољена културна и територијална аутономија, као и останак у Југославији, што су једино захтевали на том референдуму.
С друге стране, тадашњи режим у Србији и савезна власт Југославије такође произишли из истог комунистичког шињела као и у Хрватској, непросвећених националиста без разума и ратних профитера, нису имали довољно мудрости и разумевања за интересе васцелог Србства, и других југословенских грађана, у тешким геополитичким околностима: без јаких савезника у свету, без своје Армије, без здраве визије и зрелог националног програма.
Распад Југославије и грађански рат био је на помолу, а Срби у Крајини су изазвани и остављени на цедилу од свих.
Овај национални Устанак се назива и "Балван-револуција" због постављања барикада у виду исечених дрвећа али углавном су барикаде биле од одрона камења и разних возила као препреке на путу.
Срби су наоружани контролисали проласке кроз њихову вековну територију јер им није дато право чак и на своју аутономију.
Нису хтели и нису смели себи дозволити нову 1941. годину када су, у то време, олако схватили стварање усташке независне државе од које су претрпели етничко чишћење тј. геноцид. Нажалост, такав сличан епилог се поновио 1995. године, мада не у оној мери као у ранијем страдању, већ као погром након војне операције "Олуја" здружених хрватских снага и западних Сила. Политичко вођство у Крајини додуше имало је, пре најаве ове акције, понуду за добијање тзв."државе у држави" кроз решење "План 3-4" али нису имали подршку из матице од режима у Београду.
Очигледно се радило о издаји и трговини националним интересима о чему постоје многи докази а историја ће тек о томе судити. Са оваквим вођством Срби су прошли пут великог страдања али то не амнестира све оне који су чинили разне злочине, са било које стране.
Не треба сметнути са ума и ову чињеницу да је већи део неолибералног Запада активно учествовао у растурању Југославије и хушкању свих народа, распиривању мржње и у разним саботажама и одуговлачењима мировних решења. Тај исти неолиберални Запад (али и већи део Истока) сада спроводи специјалан биолошко-психолошки терор и геноцид над целим човечанством.
Међутим, ми се уздамо у Бога и све Свете да ће се овом глобалистичком злу стати за врат уз Божију помоћ и дејство, а и да ће се исправити неправда према нашем народу без обзира на његову огреховљеност и одступања од Православља у вери и делима.
У вери: по питању учења Цркве, у правоверју, јер следовање јеретицима екуменистима у духовном општењу доноси само проклетство, тј. злослов а не благослов, и ту нема икаквог напретка у националном смислу.
У делима: да не чинимо дела недостојна истинитих хришћана, већ да идемо путем правоживља, да се више не хули на Светињу као до сада.
Ми смо народ изабрани и од нас се много тражи, да умножавамо своје таленте и будемо пример другим народима у следовању хришћанским законима и заповестима. Срби се морају духовно освестити и у покајању вратити Богу и себи. То је наш унутрашњи духовно-национални Устанак.
То време је свакако пред нама.
Злочини се не могу опростити и заборавити али ми гледамо у будућност.
Србска Крајина мора опет оживети, мада она и сада живи у нашим срцима.
Србија мора заокружити своју државност на основу свега што историјски нам припада по правди.
Ми желимо вечни и праведни мир са свим слободоумним народима и људима целог света а нарочито са суседима јер имамо заједничког непријатеља. Одајемо поштовање свима који се чврсто и одлучно противе злу и преварама глобализма и неолибералног тоталитаризма.
То је наша порука у овим данима Госпојинског поста и светлог празника Преображења Господњег.
Нема коментара:
Постави коментар