Упркос томе што Рио Тинто себе промовише као одговорног
послодавца, доброг комшију и заштитника животне средине, постоје безбројни
примери широм света који показују да је ова компанија деценијама кршила људска
и радна права и уништавала животну средину, пише удружење Лондон Мининг Нетwорк
(ЛМН), уз помоћ чијих података је направљена мапа места на којима је Рио Тинто
оставио печат деструкције или тек планира то да уради.
Од Папуа Нове Гвинеје до Намибије, од горњег полуострва
Мичигена у Сједињеним Америчким државама, до Мадагаскара, и од Камеруна до Индонезије, Рио Тинто има дугу и срамну историју, наводи ЛМН.
Центер фор Биологицал Диверситy направио је мапу места на
којима је Рио Тинто нанео или наноси штету људима и животној средини. Међу њима
се налази и долина Јадра у Србији, где Рио Тинто планира ископавања литијума.
На подручју Сједињених Америчких Држава на мапи су означена
три места, у питању је један затворен, један затворен, један рудник компаније
Рио Тинто који је у плану.
Агенда тако показује да је у току ископавања у руднику
Боракса у Калифорнији (Бораx Мине, Борон, Цалифорниа, УСА), који је још увек
активан. Овде је активност компаније Рио Титно утицала на загађене и прекомерну
употребе вода, пораст обољења и превремене смрти становиника у близини рудника.
Велика количина токсичног отпада настала услед ископавања све време има
деструктиван утицај на биодиверзитет.
Осим тога, због овог рудника исељен је део локалног
становништва, а забележен је и случај озбиљног кршења радничких права. Познато
је да је у граду Борон, у пустињи Мојаве, Рио Тинто од 31. јануара до 15. маја
2010. године чак 570 рудара удаљио са посла након што су одбили да потпишу
уговоре по којима више не би имали пристојне, стабилне послове, већ би прешли на
уговоре о хонорарним и привременим пословима, без потпуног радног времена.
За то време је Рио Тинто на место рудара који су имали
између 30 и 40 година искуства довео почетнике. Заменски радници нису могли да
обављају посао једнако добро, али је компанија намеравала да на тај начин
доведе породице дугогодишњих радника на руб егзистенције и примора их да
прихвате њене услове. Породице радинка из Борона нису имале довољно новца да
плаћају порез, здравствено осигурање, чак и основне животне намирница. Ипак, захваљујући
подршци коју су им пружили радници широм Калифорније, након четри и по месеца,
успели да се изборе за своја права.
Рудник код града Ледисмит, у Вискозину (Фламбеау Мине,
Ладyсмитх, Wисцонсин, УСА) био је активан у периоду од 1993. до 1997. године
када је тамо ископано око 181.000 тону бакра, злата и сребра. Овај рудник је
узроковао загађење воде и тла, уништење биодиверзитета, болести и превремене
смрти становника. У току рада трошене су прекомерне количине воде и исељен је
део локалног становника.
Иако је земљиште на месту рудника “враћено у провобитно
стање”, становници тог подручја и еколошки активисти тврде да рудник наставља
да загађује земљу. Анализе су показале да овај делимично затворен рудник и даље
трује површинске и подземне воде, а пронађена је и статистички значајна
концентрација бакра у целом телу рачића, јетри риба из околне реке, као и у
седименту.
Пројекат рудника бакра у Финиксу, у Аризони (Ресолутион
Цоппер пројецт, Пхоениx, Аризона) предложен је још пре 17 година али још увек
није добио дозволу за реализацију. Рио Тинто има намеру да ископава бакар на
месту које је прави еколошки рај и савршено место за рекреацију, под називом
Оак Флет.
У питању је јавно земљиште које староседеоци Апачи сматрају светим
местом. Уколико би за ово добио “зелено светло” локално становништво би морало
да се исели, за његов рад би била коришћена огромна количина воде и дошло би до
сеча огромних површина шума.
Једина локација на Европском континенту која је обележена на
мапи, налази се у Србији – у питању је пројекат “Јадар” којим је планирано
ископавање руде литијума у долини Јадра, код Лознице.
Уколико овај рудник буде био пуштен у рад, биће уништене
велике површине плодне равнице у долини реке Јадар, а постоји и озбиљна
опасност да водизворишта, реке и околно пољопривредно земљиште буду загађени,
док ће људи морати да се иселе из својих домова. Животној средини и људском
здрављу прети опасност не само од токсичне отпадне јаловине већ и од пара
агресивних киселина које се користе за обраду литијума.
У Африци, у Намибији, Рио Тинто у већинском власништву има
рудник уранијума (Рöссинг Ураниум Мине, Намибиа), који спада у највеће
површинске руднике уранијума на свету.
И за овај рудник, који је смештен у пустињи Намиб, везане су
бројне контраверзе. Према извештају Уједињених нација, седамдесетих година
прошлог века у Намибији је за ископавање уранијума коришћен “робовски рад под
бруталним условима”. Компанија је и након 2000. године наставила да
дискриминише црне раднике дајући им значајно мање дневнице него белим.
Извештаји показују да рудари у Намибији чешће обољевају од малигних болести,
због излагања радиактивном уранијуму.
Негативан утицај на животну средину је такође велики. Рудник
на годишњем нивоу произведе око 20 милиона тона уситњене стене натопљене
сумпорном киселином, која је благо радиоактивна. Осим тога, годишње потроши
милионе кубних метара свеже воде, док падавине у тој области износе само 3
сантиметра годишње.
Рудник минерала КММ на Мадагаскару (QИТ Мадагасцар Минералс
(QММ) Мине, Аносy Мадагасцар) спада у активне руднике у већинском власништву
Рио Тинта. За његов рад такође је везана пракса кршња радничких права. Као
последица ископавања загађено је језеро у близини рудника, уништена су природна
добара, извори хране и воде, док је део локалног становништва био приморан да
се исели.
На северу Азије, у Монголији, налази се рудник бакра Оју
Толгоју којим такође управља Рио Тинто (Оyу Толгои Мине, Монголиа). Иако је
овај рудник значајан ослонац монголске привреде, са великим потенцијалом за
даљу експлоатацију, неспорне су негативне последице које оставља на животну
средину кроз загађење вода, ваздуха, уништавање биљног и животињског света.
Због рудника је део локалног становништва морао да се исели,
а примећена је и повећана стопа обољења, као и превремених смрти. Влада
Монголије тренутно тражи независну ревизију овог рудника згоб тога што, како
тврде, Рио Тинто касни са ширењем и прекорачује предвиђене трошкове.
У југоисточној Азији, у Индонезији, Рио Тинто је оставио
траг посредством једог рудника који је затврен и другог који је недавно продао.
Рудник Гразберг, у Западној Папуи, у Индонезији (Грасберг
Мине, Wест Папуа, Индонесиа), један је од највећих рудника злата и трећи рудник
бакра у свету, који је сада у власништву америчке компаније “Фрипорт Мекморан”
и Владе Индонезије.
Рио Тинто је, међутим, све до прошле године имао удео у
власништву. До тада је већ била учињена огромна штета – одлагана је велика
количина јаловине у реке, део локалног становништва је исељен, загађење је
негативно утицало на здравље и животе људи, а уништени су и поједини извори
хране за локално становништво. Забележени су и случајеви кршења људских и
радичких права.
Рудник Кеилан, у регији Борнео, у Индонезији (Келиан Мине, Борнео, Индонесиа), затворен је
2005. године до кад је био је у већинском власништву Рио Тинта. Док је био
активан, локално становништво се све време противило његовом раду због кршења
људских права и огромне штете коју је нанео природном окружењу. Због тровања
река загађени су извори воде коју су становинци користили за пиће и купање,
због чега су почели да пате од осипа и очних инфекција. Поред тога, речна риба
је практично нестала, остављајући мештане без битног извора хране.
У Океанији, у Папуа Новој Гвинеји постоје остаци рудника
Пангунаи (Пангуна Мине, Боугаинвилле, Папуа Неw Гуинеа) који је компанија Рио
Тинто отворила 1972. године. Током седамдесетих и осамдесетих година то је био
један од највећих рудника злата и бакра на свету.
Приход од рудника је одлазио у престоницу Папуе Нове
Гвинеје, што је поред девастације животне средине био један од разлога због ког
је становништво Бугенвила отпочело побуну која је резултирала затварањем
рудника 1989. године. Због покушаја Владе да настави са експлоатацијом злата и
бакра, избио је десетогодишњи грађански рат, који је 2019. године резултирао
једностраним проглашењем независности .
Становници Бугневила оптужили су Рио Тинто да је учествовао
у рату и био саучесник у ратним злочинима и злочинима против човечности, које
је извршила војска Папуе Нове Гвинеје. Фирма је такође отужена да је у току
рада вршила дискриминацију црних радника, као и да је рудник због загађења
животне средине изазвао бројне болести и превремене смрти становника, оставио
за собом отрован отпад и загадио океанске воде.
(текст преузет са линка: https://nova.rs/vesti/drustvo/mapa-sve-ekoloske-katastrofe-rio-tinta-sirom-sveta/)
Нема коментара:
Постави коментар