Прослава празника Ваведења Пресвете Богородице у манастиру посвећеном истоименом празнику, југ Грчке - Месинија.
Митрополит Јаков и јеромонах Атанасије, из Цркве истинитих православних хришћана (ЦИПХ или грчки ГОХ) - старокалендарци матејевци григоријевци.
+++
............................................................................................................................................................
Овог 1.новембра десио се један веома трагичан догађај када је пала огромна бетонска надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и смртно су страдале 15 особа, по званичном извештају, и неколико теже повређених. Међу страдалима било је деце и младих.
Ова катастрофа завила је у црно целу Србију, велико је огорчење и туга али и бес због опште корупције и јавашлука који влада у држави. Јер, та бетонска надстрешница је реновирана тако што се додавала јака челична конструкција а није се извршио нови надзор статичности.
И много других аномалија било је у самом поступку реконструкције као и разним другим "изградњама" актуелног режима на челу са Александром Вучићем који се стално хвалио како је све што је изграђено само његово дело а сада се овом умишљеном "богу" руши све наочиглед уз велике жртве.
Убрзо је почело буђење једног мањег дела народа, парламентарна опозиција је покушала да преузме протесте и да их делимично амортизује али већ сада, у овом тренутку, студенти и средњошколци преузимају иницијативу и разним акцијама попут блокада факултета и других установа као и акцијама грађанства (нпр. "петнаестоминутно стајање и ћутање" у знак солидарности са 15 погинулих) се покушава пробудити свест већине народа и тиме сменити садашњи режим.
Уз поруке "руке су вам крваве" и сличним перформансима се указује да садашњи напредњачко-социјалистички режим је дебело окрвавио руке, не само због саме корупције, већ што су последице корупције довеле до трагедије.
Ми као Братство подржавамо сваку искрену борбу за истину и правду, али верујемо да се правда и истина у Србији могу зацарити само деловањем Божије благодати коју треба, као појединци и народ, да заслужимо својим начином живљења.
Такође, није неважна и идеологија око које се окупљамо јер све досадашње идеје показале су се као промашај и слепа улица. Ако желимо бољу будућност, државу у правом смислу те речи, онда морамо умножавати своје таланте. Овако се само ствара тензија између подељеног народа, вртимо се као друштво у круг јер је све већ виђено давних 90-тих година.
Нама је потребна коренита промена система а то могу извести неке нове снаге уз помоћ Божију.
Свака лоша власт се народу даје као педагошка мера, ако је народ лош пред Богом, ако не живи делатним духовним животом већ се окренуо ка материјализму и другим идолима. То је по допуштењу Божијем а воља Божија је да се чине богоугодна дела. Ови актуелни властодржци, тачније узурпатори и државе и Цркве, су уствари управници и чиновници у једној окупираној колонији којом неко други управља.
Сада су тренутно нови/стари национал-бољшевици које знамо из 90-тих година, не само крвавих руку већ су то познати "сунђери крви" који су у једној срљаторској и ратнохушкачкој политици жртвовали свој народ, осиромашили, обогаљили, опљачкали, само ради личне похлепе и опстанка на власти.
И други политички обојени (тзв. "жути" и остали) нису нешто много бољи од ових "црно-црвених" али барем то што нису имали своје ескадроне смрти и тежак криминал, већ су покушали да се обрачунају са организованим криминалом и корупцијом и покушали су да одбране неке важне националне интересе али нису успели (нпр. убиством премијера Ђинђића), Иначе, та генеза "крвавих руку" наших властодржаца потиче из много ранијег периода, нпр. ритуалним убиством краљевског брачног пара Обреновића, зарад туђих интереса 1903. године, када је након тога војска у Београду марширала са деловима њихових тела на бајонетима - све је дошло убрзо на наплату кроз велико страдање у Балканским, затим у Првом и Другом светском рату а онда и доласком комуниста на власт.
Са светињом се не треба играти, а овде је светиња био миропомазаник, православни владар који је водио једну умерену и колико-толико мудру националну политику.
Такође, овај трагичан чин из Мајског преврата утицао је и на даљи духовни развој, тачније драстично духовно стагнирање Србства јер је Црква срамно прећутала и није анатемисала убице и остале сараднике, издајнике Краља и Краљице, већ се на мала врата увело републиканство у монархију што је касније довело до партијашења и јачања комунизма а Србска Црква је остала у заједници са анатемисаним новаторима календара.
***
Ове године се наршава неславни јубилеј - 100 година од увођења раскола у Православној Цркви где је СПЦ била иницијатор промене црквеног календара, иако званично календар није променила због унутрашњег притиска неких про-зилотски настројених архијереја, свештенства и дела народа, али су остали у молитвеној заједници са новокалендарцима и тако потпали под исту канонску осуду, чак и гору јер су већи лицемери него новатори. Занимљиво је и то што тај реформисани календар не само да није богословски оправдан већ и научно, тачније астрономски - јер се базира на језуитској теорији окретања Сунца око Земље што је равно комичним теоријама о Земљи као равној плочи. Касније се све то показало као чињенично стање јер су, овим падом у раскол, проширили сами себи дубљи бездан и пали у јерес екуменизма односно све-јерес којом званично прихватају јеретичку "теорију грана" што је равно антихришћанству. О свему овоме смо писали и писаћемо у једном од наредних текстова, по хронологији догађаја.
Већ следеће године од увођења раскола са новим календаром, уочи празника Воздвижења Часног крста (јесењи Крстовдан), десило се велико Божије чудо - појава огромног светлећег Крста на небу, на периферији Атине, одакле је обасјаван старокалендарски манастир у коме је увелико почело празнично ноћно бденије.
Многи из Атине видели су тај догађај и фотографисали.
О томе су писали световне новине, а лист "Скрип" је то објавио на насловној страни.
+++
Такође, Руска Црква ван граница (РПЗЦ) је саборно била на добром исповедничком путу уз постепено "клизање" ка расколу, због разних нерихватљивих икономија (канонских прекршаја).
И руски катакомбници су остали верни Православљу али до њих је тешко било доћи јер су живели у тешким условима и под прогоном безбожних совјетских бољшевика.
Октобра 1934. године убијен је југословенски краљ Александар Карађорђевић познат као Ујединитељ јер је ујединио Јужне Словене и створио Југославију. Страдао је у атентату у Марсељу, у званичној посети Француској, и тај атентат су извршиле стране службе. Незванично разлог је што је краљ хтео да изађе из чланства једне масонске ложе али свакако његовом смрћу положај Краљевине Југославије био је ослабљен у времену најава новог Светског рата који ће убрзо почети, након неколико година.
Исте године, 1934. у септембру, у Нирнбергу је одржан велики сусрет национал-социјалиста Немачке и 6.конгрес њихове партије (NSDAP). Након осмишљеног садржаја и фантастичног одушевљења идејом да Немачка буде слободна и независна, да не постоји ниједна рука споља која ће њом командовати већ да је води њихов вођа са својим саборцима - Адолф Хитлер који је у завршном говору, између осталог, рекао да за сваког члана партије "није довољно рећи ја верујем већ и ја се борим!".
У октобру 1944. године јединице совјетске Црвене Армије окупирале су Србију и Београд, након повлачења нацистичког окупатора који је изгубио рат на свим фронтовима. Бољшевици су нам донели много веће зло а никако слободу.
Наши домаћи комунисти су певали песме "носим капу са три рога и ратујем против Бога" и вршили стравичне злочине по целој Србији, поготово у Шумадији и Београду.
И тако редом по декадама. 1954.године смо у периоду најјачег комунистичког терора који је спровођен у миротворству, нарочито према Србима - ваљда "из захвалности" зато што нису хтели довољно да пострадају у Јасеновцу и на другим стратиштима за туђе интересе и да стварају државу другим словенским народима.
Године 1964. је СПЦ постала, суштински, органски члан Светског савета цркава (ССЦ), а формално годину дана касније, јер се те године одржала конференција екумениста на Родосу где је усвојена одлука да се сва учења поставе у равноправни однос са православним. Претходно су 50-тих година били као посматрачи, а овим чином су признали сва лажна учења као равноспасоносним догматском учењу Православља. То су касније и јавно признали о чему смо писали овде.
И 1974. године владају и даље комунисти са србомрсцем Титом на челу као и 1984. али без Тита јер је умро 4 године раније а велико питање је где је његов прави гроб.
Ипак, те 1974. је време нешто либералније варијанте комунистичке диктатуре и период материјалног просперитета јер се Тито задуживао кредитима код западних капиталиста а технологије нису напредовале као на Западу.
Након његове смрти почео је лагани распад комунистичке партије у Југославији (СКЈ) што је касније 90-тих резултирало крвавим грађанским ратом међу југословенским народима због узаврелог национализма и подизања тензија и мржње међу дојучерашњим пријатељима и комшијама.
Србија је изгубила рат у коме "није учествовала", делимично је у Дејтону спасен национални интерес у Босни заслугом тадашње америчке администрације, али уз огромне жртве: хиљаде младића, жена, деце и старих који су изгубили животе.
Србски народ је проглашен за агресора у држави за коју је платио највећу цену да буде створена и изграђена.
И данас на власти имамо непросвећене националисте и некадашње комунисте који, за разлику од некадашњих националиста и комуниста, немају никакву идеологију већ их само похлепа за материјалним богатством нагони да бране своје позиције до последњег даха.
Ми верујемо али се и боримо за наше боље дане, за васкрс Србије и стварање велике и снажне државе на својим вековним територијама, од Крајине па до Ђевђелије, затим од Задра до Скадра и још даље ако Бог да, за зеленим дипломатским столом у будућности. Ми смо, пре свега, за велику Србију, снажну државу духовно и материјално, а велику по својим квалитетима, вредностима, култури, моралу, знању и свим осталим врлинама које треба да буду светионик и другим народима.
Ми смо за општи национални препород који ће наступити кад за то дође време.
Након свега лошег побеђује добро - обнова три Православна Царства и подела света на 10 делова о чему је библијски описано, светоотачки потврђено а и ми смо овде помињали.
У борби против врага и свакога зла, до победе!
+++
