среда, 7. јануар 2026.

Божићна честитка нашег Братства и кратак осврт на домаћу друштвену ситуацију

 



    Уредништво блога честита Божић, најсветлији хришћански празник Рођења Господа нашег Исуса Христа, свим православним хришћанима широм света са радосним поздравом (и отпоздравом): 

  +Мир Божији, Христос се роди! Ваистину се роди! 

    Национални покрет "Све за Отаџбину!" и наше Братство (Хришћанско братство Крста) шаљу свим православним Србима искрене божићне честитке, најпре у све наше окупиране и тренутно отете земље: Косово и Метохију и Србску Крајину и свуда где се иоле православно "дише" у овим тешким временима прелукаве и софистициране окупације свих наших земаља и нашег народа, окупације од стране јудео-глобалиста и осталих неолибералних мондијалиста. 

   У овом тренутку, ми не можемо да кажемо да постоји национална слобода када се налазимо у околностима специфичног ропства већ дуго деценија и борба за слободу и стварање истинске србске Државе (у правом смислу те речи) још увек траје и тек ће ући у реалну фазу када ће нам свима бити јасно да је то наш једини прави пут у овоземаљском смислу. Наравно, највећа вредност је наша духовна слобода, тј.слобода у Христу и све док можемо слободно исповедати своју веру утемељену на хришћанским догматима, на апостолском и светоотачком учењу - ми ћемо тај наш духовни живот поставити на прво место а све остало да нам Бог подари по нашој вери. Свесни смо да је та вишедеценијска окупација нашег народа последица исто тако вишедеценијског црквеног и моралног отпадништва (апостасија) и све је по Божијем допуштењу што нам се дешава као држави и народу. Свесни смо такође, као хришћани, да живимо у претпоследњем периоду Цркве Христове, у периоду откровењске Филаделфијске Цркве која "има мало снаге" али је "одржала реч Божију"  (из Јов.Откровења 3.глава).

    До ове победе на овоземаљском плану, али која има изузетан духовни значај јер се тиче опстанка једне велике нације - Србског народа који, ако ово стање још потраје, може доћи пред сам амбис и нестајање - док ми можемо доћи само ако смо чврсти и непоколебиви не само духовно већ и идеолошки и да имамо јасну визију будуће србске државе у надолазећем периоду нове поделе света. За овако нешто потребна је изузетна озбиљност и морају се одбацити све досадашње идеолошке заблуде, попут вере у демократију и истинитост већине, и то је прво што желимо нашој омладини поготово побуњеним студентима који су покренули једну лавину, пробудили већи део народа, али су ипак на крају показали себе као недораслим за корените промене система јер немају довољно капацитета за тако огроман подухват нити имају духовно-идеолошког образовања.

Све је нажалост био ћорсокак.

   И овде је сада један парадокс што се Србија скоро референдумски поделила на ћације (следбеници актуелног режима, а назив "ћаци" има симболику неписмености, нешколованости односно лажно стечене школованости, примитивизма, криминала, бескичмењаштва и других лоших особина) и са друге стране су они који себе сматрају да јесу школовани (што фактички и јесу) и поштени и теже правди (што је такође тачно за већину таквих) али нико од њих се исто није показао довољно образован да усмери нацију на прави пут. Јер, термин образовање је доста шири појам од школованости и подразумева много више знања, пре свега делатног живљења по Божијим заповестима (отуда реч "образ" јер се мисли на лик Божији).

Наше Братство види да је узрок, уважавајући сваког човека и његово право да верује како хоће, у тој општој духовној слепоћи огромне већине нашег народа, вишедеценијског лутања у магли и страдања без краја, управо због недостатка светотајинске благодати Божије, дакле због живљења ван општења са Црквом Христовом (Црква Војинствујућа, која се бори) где обитава Дух Свети који кроз Тајне очишћује, освећује и обожује хришћане, отвара им ум и приближава их општењу са Торжествујућом Црквом (тј. Црквом Светих на небесима која слави). Нажалост, народ већински остаје и даље у јереси екуменизма, испуњавајући неку форму и декларативно изјашњавање за Православље а не гледајући на суштину (по којој је Црква као организам и мимо свог јеретичког епископа не може се бити православан),  тврдоврато пркосећи сами себи и тако ризикујући да изгубе живот вечни чиме се губи сваки смисао постојања човека јер овај овоземаљски живот треба да нам је само припрема за вечност. Свака јерес као и сваки раскол доноси злослов (проклетство) а не благослов и онда су последице духовног општења са јересју веома трагичне.

   Све је неважно ако нисмо у Цркви Христовој, од које по речима Светог Јована Златоустог "нема ништа јаче на овом свету".

   То не значи да истински православни хришћани (ИПХ или зилоти) себе сматрају праведним и спремним за Рај већ то значи да је припадност Цркви Христовој односно крштење предуслов спасења, то је темељ и то се подразумева, а спасење се даље гради "са страхом и трепетом"..."и делима", по јеванђељским и апостолским речима.

.....................................................................................

Без обзира на све ово, ми из Братства ипак видимо да постоји јак потенцијал у нашем народу и да ћемо кроз ова сва страдања изаћи као јачи и мудрији.

Нек нам Богомладенац Христос буде та звезда водиља и молитвама свих Светих да победимо сваког врага! Амин.

Желимо свима пуно радости, здравља и успеха. 

Христос се роди!

.......................................................................

Овим путем уредништво блога Син Отаџбине честита, са закашњењем од 5 дана, имендан архиепископу Цркве ИПХ (грчки ГОХ, матејевско-григоријевски) г-дину Игњатију Лиускасу, митрополиту Фтиотидском са жељом да управља кормилом Цркве на даљем путу исповедништва и јачања наше заједнице.

Многаја љета!


               У средини је архиеп.Игњатије (са славе Покрова Пресвете Богородице у                                      женском манастиру код Ламије, место Горгопотам)