Уредништво блога жели срећан и благословен почетак Великог, Часног или Васкршњег поста свим православним хришћанима који се труде у подвизима, нек је на здравље и спасење!
Драга браћо и сестре, без духовне борбе не можемо победити демонске силе, победити страсти и напредовати у врлинама. Пост, молитва, смиреноумље и други подвизи су неопходни ако желимо да пожњемо вечни живот. Пре свега је важна права вера односно припадност верској заједници, Цркви Христовој омеђаној догматским учењем и предањем и то је темељ нашег спасења. Православље или смрт - значи да ван праве вере нема вечног живота.
У овом тренутку, спасоносна Црква је негде у катакомбном а негде у полу-катакомбном стању или је јавности изложена али њено мишљење се од већине не уважава. Свет трули у општој апостасији (грчка реч "ἀποστασία"), тј.отпадништву од вере, свејереси екуменизма и општег неморала. О томе је говорио Господ да ће доћи такво време а многи Свети Оци у пророштвима су потврдили а чак и неки незнабожци који држе барем до општег морала, искрени муслимани, употребљавају израз "fesad" (неред, корупција, поквареност, изопаченост) за овај временски период у коме живимо.
Црква Христова нам пак каже, односно Дух Свети, да смо судионици претпоследњег периода историје а то је период тзв. "Филаделфијске Цркве", Филаделфија је овде метафора за шести временски период, која има мало снаге а одржала је реч Божију (Јов.Откр. 3,8). И у ранијим вековима се дешавало да помесне Цркве падну у неку велику јерес: рецимо Цариградска патријаршија је падала до сада неколико пута у историји, цео Исток био је јеретички некад краће некад дуже, али је истина Православља побеђивала често кроз снагу исповедања вере простих монаха (нпр. Св.Максим Исповедник у борби против монотелистичке јереси) или архијереја (нпр.Св.Марко Ефески у борби против уније са Латинима).
Нико од наших древних светих Исповедника није гледао на то да ли неки архијеретик воли на речима своју нацију (да ли зна да гусла као Амфилохије Радовић) или има фин глас а скромно живи (као патријарх Павле) или говори много језика, начитан је (као Иринеј Буловић), итд.итд. већ напротив- они су били верни и послушни учењу Цркве од Духа Светога и пазили на речи Светог апостола Павла који, у посланици Галатима, проклиње и анђела са неба ако анђео проповеда другачије јеванђеље (Посл.Галаима 1,8). Дакле, нека је такав и као анђео али ако проповеда јерес нек је анатема!
Ми не знамо шта је у човековом срцу, да ли се ту зацарило неко семе гордости па иако човек споља изгледа богобојазно, по његовим делима се види ко је и шта је, по речима и по делима, као што се дрво по плодовима својим препознаје. Чувајмо се гордости јер гордост помрачује ум, поготово у овом веку технолошког прогреса када многи мисле да све знају а уствари не знају ништа или не знају оно што је најважније за њихов живот (тј.реалност живота а то је загробни живот и како се спремати за вечност).Зато, треба прво пазити на себе јер ће свако за себе дати одговор на Страшном суду.
Што се тиче саме друштвено-политичке ситуације: ова несрећа која влада Србијом је последица општег духовно-моралног стања нације. Ако будемо бољи - биће нам боље, Бог ће нам дати бољег владара, ослободићемо се од окупације. Дужност хришћанска јесте да се разобличава свако зло, према нашим моћима, али не треба запоставити свој лични духовни живот и губити унутрашњи мир. Ако смо нашли то јеванђељско "многоцено зрно бисера" онда продајмо све што имамо, јер то зрно је најважније (по Матеју 13, 45-46).
У овом Часном посту трудимо се и у метанијама по правилу Св.Јефрема Сирина колико можемо, најпре да очистимо своје срце и стекнемо више љубави за Бога и ближње.
Још једном, нек нам је добар пост, ова Света Четрдесетница да буде на умножење сваке благодати и врлине и на живот вечни. Амин.
+++
