Неке актуелности (Србија, свет, Православље)

 

   

   Србија гори од врућина али и од неколико подметнутих пожара у топличком крају и другим крајевима. Још увек траје народна побуна, грађански и студентски протести су добили мало другачији облик: сада су то физичке блокаде улица, раскрсница, разних других објеката. О томе смо писали раније да подржавамо жељу наше омладине да мења систем и друштво на боље али смо опрезни због покушаја да се поново друштво демократизује, што би значило да се опет вртимо у круг. Овај демократски и партиократски систем треба мењати из корена, за то је потребна нова снага и нов дух, а без Божије помоћи не можемо ни један корак учинити.

    О овим догађајима у последњих 8-9 месеци би се могло писати много више, али је све то мучно јер се агонија продужава а конкретних назнака да ће се нешто суштински променити још увек нема. Репресија је све јача, тензије расту и чека нас врела јесен. Ако је све то представа да би се један човек, председник Србије, тешком муком сменио на власти а да притом не дође до коренитих промена система - онда смо још једном, по ко зна који пут до сада, узалуд потрошили своје време и енергију.

Ова власт је слика и прилика духовног стања нације, такође се то односи и на званичну екуменистичку СПЦ. Додуше, агонија која траје није само у ових неколико месеци већ се уништавање земље врши деценијама уназад, само сада је тај процес добио убрзан ток. Велеиздаја, распродаја националних ресурса, презадуживање државе, слабљење куповне моћи-инфлација, међусобно хушкање народа и стварање атмосфере грађанског рата кроз медијски и репресивни апарат, безброј примера корупције, лаж и превара на сваком кораку - све је то од актуелне власти која генерише зло. 

   У свету су мучне слике гладне деце у Гази над којом Израел врши геноцид досад незапамћен у историји. Руска Федерација и Украјина и даље су рату, смањеног интензитета. Иран је ушао у сукоб са Израелом али тренутно је неко примирје. Пакистан и Индија имају међусобне сукобе на граници, за сада контролисане. Тајланд и Камбоџа су на ивици рата. Кина и Тајван већ годинама имају међусобна трвења. Разни су унутрашњи сукоби и немири широм света. Свуда је нека мука, тескоба и несрећа.

Морамо сачувати унутрашњи мир, без обзира на искушења око нас.

Царство небеско је у нашем срцу, по речима Господњим. Побеђујмо страсти греховне молитвом и подвигом, образујмо се, противимо се сваком злу и неправди ходећи путем истине. Изграђујмо себе, своју братску и духовну заједницу.

 С нами Бог! До коначне победе!

Прослава празник Светог владике Матеја Мироточивог, исповедника у 20.веку, уз мошти његове целебне лобање - 27.мај 2025. године, по н.календару у Халкиди

(Епископи и свештеници ЦИПХ)

..............................................................................

У мају је такође прослављен имендан једног од наших епископа, митрополита Јакова Месинијског (13.мај, по Св.ап.Јакову). Због одређених техничких проблема нисмо то овде објавили те сада желимо и на овај начин да му пожелимо пуно духовне моћи у наредном периоду и да буде срећно, на многаја љета!

Васкршња честитка нашег Братства - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

 

     Хришћанско братство Крста, уредништво блога и билтена Син Отаџбине честита највећи  празник Васкрсење Христово или само Васкрс (народски Ускрс) свим православним хришћанима целог света са радосним поздравом и отпоздравом: Христос воскресе! Воистину воскресе!

    Поздрављамо сву браћу и сестре у Христу широм планете, од Америке и Канаде до Аустралије, Русије, Белорусије, Украјине, Молдавије, од Немачке до Балкана:

Србије, Црне Горе, окупираних Косова и Метохије, Републике Србске, РС Крајине, затим Мађарске, Грчке, Бугарске, Румуније и Македоније. Поздрав шаљемо свим родољубивим организацијама, групама и појединцима који се труде у духовној и националној борби, који желе Србију ослобођену од окова јудео-глобализма, мондијализма и анархо-либерализма као последице идеологије безбожних комуниста и свејереси екуменизма. 

   Драга браћо и сестре, радујмо се! Победилац смрти - Господ наш Исус Христос, истински Богочовек, једно Лице у две природе: Бог и човек, предвечан и временски, као човек страдао је и умро на Крсту а као Бог васкрсао из мртвих и тако је смрт побеђена. Рај је отворен за све људе али је потребно уложити труд. Данас, иако живимо у свету пуног разних саблазни, не одустајмо од борбе.

  У овом времену када многи разумни људи, видевши разна лудила око нас, кажу: "Демони су из пакла изашли" што и суштински јесте тачно јер духови злобе у великом броју обитавају у поднебесју а међу људима (и у саме људе) се настањују ако им то сваки човек дозволи,ако их привлачи својим погрешним начином живота.

Поготово када знамо да је ово пред-апокалиптично време и тек следи период када ће ђаволи нападати "у својој јарости знајући да имају мало времена", како кажу Свети апостоли. Управо то треба да нам буде додатни мотив за духовну борбу и подвиге јер се Царство Небеско силом (подвигом) задобија, по истинитој јеванђељској речи. 

   Мноштво таквих примера имамо из Житија Светих а један од познатих је када су једног монаха питали: "Ко те научио да се молиш Исусовом молитвом?" а он одговара: "Демони" и ту настаје чуђење оних што су питали јер им није јасно како је то могуће. А објашњење је у томе што сваки пут кад престанемо са духовном борбом (у виду молитве, сазерцања и слично) демони нас нападају и кроз разна искушења ми уствари бирамо: или се предајемо или појачавамо молитву и подвиге уз благодарно трпљење свега што нас је снашло у тим тренуцима.

    Све ово тиче се нашег личног живота, то је онај део који се односи на дела али не заборавимо да је темељ права вера тј. исповедање вере и припадност Цркви Христовој - Православној, не оној која је то само по имену формално већ која је то суштински и без обзира на њено организационо-инфраструктурно устројство, дакле може бити и да је у катакомбама као некада у окупираној Русији од стране безбожних бољшевика.

   Јер, само у таквој Цркви ми можемо имати светотајинску благодат која нас просвећује, очишћава и обожује што је и циљ у овоземаљском животу ради припреме за живот вечни. Све остало ван Цркве Христове је јерес, раскол или незнабожство а то све заједно је под анатемом (проклетство). 

   У друштвено-политичком смислу, наше поруке су усмерене ка томе да тежимо свеопштом духовном и националном препороду. Беда и несрећа која влада Србијом је последица духовног стања нације, вишедеценијског отпадништва од вере и морала (апостасија) те се не треба чудити што најгори владају и што распродају националне интересе и државу. То не значи да остајемо равнодушни на зло јер просто то је немогуће, хришћани не смеју бити равнодушни.

  Међутим, хришћани не смеју бити ни острашћени политички револуционари, у овај свет као несрећно заљубљени, савремени бунтовници попут древног разбојника и анархисте Вараве, којима се живот своди да стално исказују огорчење и незадовољство актуелном влашћу, опозицијом или побуњеним студентима или било чим другим а заборављају на унутрашњу личну борбу и на речи јеванђељске да буду "свагда радосни" јер је Царство Небеско унутар срца нашега.

Јер, ако ту у срцу задобијемо Христа нама ће живот бити спокојан и миран.

   Људи су данас махом несрећни јер живе погрешно и Бог онда допушта разна зла као педагошке мере, а једна од тих мера је и ова актуелна издајничко-штеточинска напредњачка власт на челу са изопаченим човеком.

   Свакако, ми желимо здраво и нормално уређено друштво и политички систем. Подржавамо у моралном смислу сваког ко томе стреми. Истовремено, не желимо да се узалуд троши народна енергија нарочито енергија наше омладине ако не постоји јасна идеолошко-политичка профилисаност. Свако помињање демократије као нечег прогресивног - изазива код нас жаљење јер управо демократија нас је довела до оваквог стања у друштву и држави. Демократија фаворизује негативну селекцију и вољу већине као мерило истине, по народној изреци "два лоша убише Милоша" и зато су најгори испливали на површину. О томе су детаљно писали многи наши великани попут Димитрија Љотића и ко то сада не види - ништа не види.

   Не треба заборавити да овде није проблем само политички систем као такав већ да је Србија у стању окупације од  страних моћника јудео-глобалиста, презадужена кредитима од ових светских лихвара, са уцењеним врхом власти, разапета на крст...Борба за ослобођење Отаџбине од окупатора сада је комплексна али Србија мора васкрснути! Са васкрслим Христом победићемо, ако је то воља Божија!

  У сваком случају, наша настројења да се формирају Православна Царства, о коме говоре разна пророштва, ће се остварити у временима која долазе.

Овом (овоземаљском) златном добу Православља и монархије претходиће, чак и вештачки изазвани, унутрашњи сукоби или разна трвења али и ратови међу словенским државама које су сада окупиране од непријатеља човечанства.

Не доприносимо тим сукобима већ градимо мир међу браћом, колико можемо.

Добру моћ, здравље и успех на свим пољима желимо свима. 

Живела Победа!

                                                         +Христос васкрсе! 

Благословен нек је Часни пост!

 

       Уредништво блога жели срећан и благословен почетак Великог, Часног или Васкршњег поста свим православним хришћанима који се труде у подвизима, нек је на здравље и спасење!

      Драга браћо и сестре, без духовне борбе не можемо победити демонске силе, победити страсти и напредовати у врлинама. Пост, молитва, смиреноумље и други подвизи су неопходни ако желимо да пожњемо вечни живот. Пре свега је важна права вера односно припадност верској заједници, Цркви Христовој омеђаној догматским учењем и предањем и то је темељ нашег спасења. Православље или смрт - значи да ван праве вере нема вечног живота.

    У овом тренутку, спасоносна Црква је негде у катакомбном а негде у полу-катакомбном стању или је јавности изложена али њено мишљење се од већине не уважава. Свет трули у општој апостасији (грчка реч "ἀποστασία"), тј.отпадништву од вере, свејереси екуменизма и општег неморала. О томе је говорио Господ да ће доћи такво време а многи Свети Оци у пророштвима су потврдили а чак и неки незнабожци који држе барем до општег морала, искрени муслимани, употребљавају израз "fesad" (неред, корупција, поквареност, изопаченост) за овај временски период у коме живимо. 

   Црква Христова нам пак каже, односно Дух Свети, да смо судионици претпоследњег периода историје а то је период тзв. "Филаделфијске Цркве", Филаделфија је овде метафора за шести временски период, која има мало снаге а одржала је реч Божију (Јов.Откр. 3,8). И у ранијим вековима се дешавало да помесне Цркве падну у неку велику јерес: рецимо Цариградска патријаршија је падала до сада неколико пута у историји, цео Исток био је јеретички некад краће некад дуже, али је истина Православља побеђивала често кроз снагу исповедања вере простих монаха (нпр. Св.Максим Исповедник у борби против монотелистичке јереси) или архијереја (нпр.Св.Марко Ефески у борби против уније са Латинима).

   Нико од наших древних светих Исповедника није гледао на то да ли неки архијеретик воли на речима своју нацију (да ли зна да гусла као Амфилохије Радовић) или има фин глас а скромно живи (као патријарх Павле) или говори много језика, начитан је (као Иринеј Буловић), итд.итд. већ напротив- они су били верни и послушни учењу Цркве од Духа Светога и пазили на речи Светог апостола Павла који, у посланици Галатима, проклиње и анђела са неба ако анђео проповеда другачије јеванђеље (Посл.Галаима 1,8). Дакле, нека је такав и као анђео али ако проповеда јерес нек је анатема!

   Ми не знамо шта је у човековом срцу, да ли се ту зацарило неко семе гордости па иако човек споља изгледа богобојазно, по његовим делима се види ко је и шта је, по речима и по делима, као што се дрво по плодовима својим препознаје. Чувајмо се гордости јер гордост помрачује ум, поготово у овом веку технолошког прогреса када многи мисле да све знају а уствари не знају ништа или не знају оно што је најважније за њихов живот (тј.реалност живота а то је загробни живот и како се спремати за вечност).Зато, треба прво пазити на себе јер ће свако за себе дати одговор на Страшном суду.

   Што се тиче саме друштвено-политичке ситуације: ова несрећа која влада Србијом је последица општег духовно-моралног стања нације. Ако будемо бољи - биће нам боље, Бог ће нам дати бољег владара, ослободићемо се од окупације. Дужност хришћанска јесте да се разобличава свако зло, према нашим моћима, али не треба запоставити свој лични духовни живот и губити унутрашњи мир. Ако смо нашли то јеванђељско "многоцено зрно бисера" онда продајмо све што имамо, јер то зрно је најважније (по Матеју 13, 45-46). 

   У овом Часном посту трудимо се и у метанијама по правилу Св.Јефрема Сирина колико можемо, најпре да очистимо своје срце и стекнемо више љубави за Бога и ближње.

  Још једном, нек нам је добар пост, ова Света Четрдесетница да буде на умножење сваке благодати и врлине и на живот вечни. Амин.

                                                               +++

Божићна честитка нашег Братства

 

  

     Свим хришћанима целог света честитамо Божић са радосним поздравом: 

+Мир Божији, Христос се роди!+

     Предвечни Бог Логос се оваплотио, јавио се у телу као човек односно постао истински човек само без греха а остао и даље Бог - Христос Богочовек.

    Нека овај најсветлији празник донесе нам благодат и радост у наша срца, пуно среће а највише здравља и успеха желимо свима који се труде у богоугодном живљењу.

   Драга браћо и сестре, у свету су велика комешања и проблеми, много је несреће и јада широм планете, али ми смо данас посебно окренути ка свом националном дворишту. Неправда и зло владају у разним облицима и многи људи разних бранши, предвођени студентима и осталом омладином,траже правду на улицама.

Док трају ови немири са појединачним инцидентима и сукоби који су, за сада, контролисани - ми се питамо: зашто Срби опет у новијој историји, по ко зна који пут, ударају једни на друге и зашто нема националног напретка? Сматрамо да је основни разлог у недостатку Божије благодати која се повукла из храмова где се проповеда јерес, односно где је измењено и искварено православно учење а ова јерес је екуменизам.

Тамо где се људе не мирбоже ту су раздори и сукоби. и ту је проклетство.

Тамо где Путир не мири људе кроз љубав Божију, кроз тело и крв Христа Бога, ту нема никаквог напретка већ само страдања без наде на препород и национално васкрсење. 

Наравно, препород и васкрс Србства ће доћи али тек пошто Срби већински одбаце лажна верска и морална учења и окрену се ка истини Православља. То је оно што највише желимо сваком појединцу и народу у целини.

Нек нам Богомладенац Христос буде та звезда водиља ка нашем општем препороду.

Срећан Божић! 

                             +++

Имендан архиепископа Цркве ИПХ г- дина Игњатија митр.Фтиотиде и рукоположење у чин јеромонаха Христофора, 

2. јануара по новом календару

Многаја љета!

У средини архиепископ Игњатије, имендан слави по Св.Игњатију Богоносцу (2.јануар по н.календару).

Са његове десне стране произведен нови јеромонах, из чина јерођакона, Христофор.

Још једном све честитке, од нашег Братства, са жељом да се остане чврсто на путу исповедања праве вере.