Неке актуелности (Србија, свет, Православље)

 

   

   Србија гори од врућина али и од неколико подметнутих пожара у топличком крају и другим крајевима. Још увек траје народна побуна, грађански и студентски протести су добили мало другачији облик: сада су то физичке блокаде улица, раскрсница, разних других објеката. О томе смо писали раније да подржавамо жељу наше омладине да мења систем и друштво на боље али смо опрезни због покушаја да се поново друштво демократизује, што би значило да се опет вртимо у круг. Овај демократски и партиократски систем треба мењати из корена, за то је потребна нова снага и нов дух, а без Божије помоћи не можемо ни један корак учинити.

    О овим догађајима у последњих 8-9 месеци би се могло писати много више, али је све то мучно јер се агонија продужава а конкретних назнака да ће се нешто суштински променити још увек нема. Репресија је све јача, тензије расту и чека нас врела јесен. Ако је све то представа да би се један човек, председник Србије, тешком муком сменио на власти а да притом не дође до коренитих промена система - онда смо још једном, по ко зна који пут до сада, узалуд потрошили своје време и енергију.

Ова власт је слика и прилика духовног стања нације, такође се то односи и на званичну екуменистичку СПЦ. Додуше, агонија која траје није само у ових неколико месеци већ се уништавање земље врши деценијама уназад, само сада је тај процес добио убрзан ток. Велеиздаја, распродаја националних ресурса, презадуживање државе, слабљење куповне моћи-инфлација, међусобно хушкање народа и стварање атмосфере грађанског рата кроз медијски и репресивни апарат, безброј примера корупције, лаж и превара на сваком кораку - све је то од актуелне власти која генерише зло. 

   У свету су мучне слике гладне деце у Гази над којом Израел врши геноцид досад незапамћен у историји. Руска Федерација и Украјина и даље су рату, смањеног интензитета. Иран је ушао у сукоб са Израелом али тренутно је неко примирје. Пакистан и Индија имају међусобне сукобе на граници, за сада контролисане. Тајланд и Камбоџа су на ивици рата. Кина и Тајван већ годинама имају међусобна трвења. Разни су унутрашњи сукоби и немири широм света. Свуда је нека мука, тескоба и несрећа.

Морамо сачувати унутрашњи мир, без обзира на искушења око нас.

Царство небеско је у нашем срцу, по речима Господњим. Побеђујмо страсти греховне молитвом и подвигом, образујмо се, противимо се сваком злу и неправди ходећи путем истине. Изграђујмо себе, своју братску и духовну заједницу.

 С нами Бог! До коначне победе!

Прослава празник Светог владике Матеја Мироточивог, исповедника у 20.веку, уз мошти његове целебне лобање - 27.мај 2025. године, по н.календару у Халкиди

(Епископи и свештеници ЦИПХ)

..............................................................................

У мају је такође прослављен имендан једног од наших епископа, митрополита Јакова Месинијског (13.мај, по Св.ап.Јакову). Због одређених техничких проблема нисмо то овде објавили те сада желимо и на овај начин да му пожелимо пуно духовне моћи у наредном периоду и да буде срећно, на многаја љета!

Васкршња честитка нашег Братства - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

 

     Хришћанско братство Крста, уредништво блога и билтена Син Отаџбине честита највећи  празник Васкрсење Христово или само Васкрс (народски Ускрс) свим православним хришћанима целог света са радосним поздравом и отпоздравом: Христос воскресе! Воистину воскресе!

    Поздрављамо сву браћу и сестре у Христу широм планете, од Америке и Канаде до Аустралије, Русије, Белорусије, Украјине, Молдавије, од Немачке до Балкана:

Србије, Црне Горе, окупираних Косова и Метохије, Републике Србске, РС Крајине, затим Мађарске, Грчке, Бугарске, Румуније и Македоније. Поздрав шаљемо свим родољубивим организацијама, групама и појединцима који се труде у духовној и националној борби, који желе Србију ослобођену од окова јудео-глобализма, мондијализма и анархо-либерализма као последице идеологије безбожних комуниста и свејереси екуменизма. 

   Драга браћо и сестре, радујмо се! Победилац смрти - Господ наш Исус Христос, истински Богочовек, једно Лице у две природе: Бог и човек, предвечан и временски, као човек страдао је и умро на Крсту а као Бог васкрсао из мртвих и тако је смрт побеђена. Рај је отворен за све људе али је потребно уложити труд. Данас, иако живимо у свету пуног разних саблазни, не одустајмо од борбе.

  У овом времену када многи разумни људи, видевши разна лудила око нас, кажу: "Демони су из пакла изашли" што и суштински јесте тачно јер духови злобе у великом броју обитавају у поднебесју а међу људима (и у саме људе) се настањују ако им то сваки човек дозволи,ако их привлачи својим погрешним начином живота.

Поготово када знамо да је ово пред-апокалиптично време и тек следи период када ће ђаволи нападати "у својој јарости знајући да имају мало времена", како кажу Свети апостоли. Управо то треба да нам буде додатни мотив за духовну борбу и подвиге јер се Царство Небеско силом (подвигом) задобија, по истинитој јеванђељској речи. 

   Мноштво таквих примера имамо из Житија Светих а један од познатих је када су једног монаха питали: "Ко те научио да се молиш Исусовом молитвом?" а он одговара: "Демони" и ту настаје чуђење оних што су питали јер им није јасно како је то могуће. А објашњење је у томе што сваки пут кад престанемо са духовном борбом (у виду молитве, сазерцања и слично) демони нас нападају и кроз разна искушења ми уствари бирамо: или се предајемо или појачавамо молитву и подвиге уз благодарно трпљење свега што нас је снашло у тим тренуцима.

    Све ово тиче се нашег личног живота, то је онај део који се односи на дела али не заборавимо да је темељ права вера тј. исповедање вере и припадност Цркви Христовој - Православној, не оној која је то само по имену формално већ која је то суштински и без обзира на њено организационо-инфраструктурно устројство, дакле може бити и да је у катакомбама као некада у окупираној Русији од стране безбожних бољшевика.

   Јер, само у таквој Цркви ми можемо имати светотајинску благодат која нас просвећује, очишћава и обожује што је и циљ у овоземаљском животу ради припреме за живот вечни. Све остало ван Цркве Христове је јерес, раскол или незнабожство а то све заједно је под анатемом (проклетство). 

   У друштвено-политичком смислу, наше поруке су усмерене ка томе да тежимо свеопштом духовном и националном препороду. Беда и несрећа која влада Србијом је последица духовног стања нације, вишедеценијског отпадништва од вере и морала (апостасија) те се не треба чудити што најгори владају и што распродају националне интересе и државу. То не значи да остајемо равнодушни на зло јер просто то је немогуће, хришћани не смеју бити равнодушни.

  Међутим, хришћани не смеју бити ни острашћени политички револуционари, у овај свет као несрећно заљубљени, савремени бунтовници попут древног разбојника и анархисте Вараве, којима се живот своди да стално исказују огорчење и незадовољство актуелном влашћу, опозицијом или побуњеним студентима или било чим другим а заборављају на унутрашњу личну борбу и на речи јеванђељске да буду "свагда радосни" јер је Царство Небеско унутар срца нашега.

Јер, ако ту у срцу задобијемо Христа нама ће живот бити спокојан и миран.

   Људи су данас махом несрећни јер живе погрешно и Бог онда допушта разна зла као педагошке мере, а једна од тих мера је и ова актуелна издајничко-штеточинска напредњачка власт на челу са изопаченим човеком.

   Свакако, ми желимо здраво и нормално уређено друштво и политички систем. Подржавамо у моралном смислу сваког ко томе стреми. Истовремено, не желимо да се узалуд троши народна енергија нарочито енергија наше омладине ако не постоји јасна идеолошко-политичка профилисаност. Свако помињање демократије као нечег прогресивног - изазива код нас жаљење јер управо демократија нас је довела до оваквог стања у друштву и држави. Демократија фаворизује негативну селекцију и вољу већине као мерило истине, по народној изреци "два лоша убише Милоша" и зато су најгори испливали на површину. О томе су детаљно писали многи наши великани попут Димитрија Љотића и ко то сада не види - ништа не види.

   Не треба заборавити да овде није проблем само политички систем као такав већ да је Србија у стању окупације од  страних моћника јудео-глобалиста, презадужена кредитима од ових светских лихвара, са уцењеним врхом власти, разапета на крст...Борба за ослобођење Отаџбине од окупатора сада је комплексна али Србија мора васкрснути! Са васкрслим Христом победићемо, ако је то воља Божија!

  У сваком случају, наша настројења да се формирају Православна Царства, о коме говоре разна пророштва, ће се остварити у временима која долазе.

Овом (овоземаљском) златном добу Православља и монархије претходиће, чак и вештачки изазвани, унутрашњи сукоби или разна трвења али и ратови међу словенским државама које су сада окупиране од непријатеља човечанства.

Не доприносимо тим сукобима већ градимо мир међу браћом, колико можемо.

Добру моћ, здравље и успех на свим пољима желимо свима. 

Живела Победа!

                                                         +Христос васкрсе! 

Благословен нек је Часни пост!

 

       Уредништво блога жели срећан и благословен почетак Великог, Часног или Васкршњег поста свим православним хришћанима који се труде у подвизима, нек је на здравље и спасење!

      Драга браћо и сестре, без духовне борбе не можемо победити демонске силе, победити страсти и напредовати у врлинама. Пост, молитва, смиреноумље и други подвизи су неопходни ако желимо да пожњемо вечни живот. Пре свега је важна права вера односно припадност верској заједници, Цркви Христовој омеђаној догматским учењем и предањем и то је темељ нашег спасења. Православље или смрт - значи да ван праве вере нема вечног живота.

    У овом тренутку, спасоносна Црква је негде у катакомбном а негде у полу-катакомбном стању или је јавности изложена али њено мишљење се од већине не уважава. Свет трули у општој апостасији (грчка реч "ἀποστασία"), тј.отпадништву од вере, свејереси екуменизма и општег неморала. О томе је говорио Господ да ће доћи такво време а многи Свети Оци у пророштвима су потврдили а чак и неки незнабожци који држе барем до општег морала, искрени муслимани, употребљавају израз "fesad" (неред, корупција, поквареност, изопаченост) за овај временски период у коме живимо. 

   Црква Христова нам пак каже, односно Дух Свети, да смо судионици претпоследњег периода историје а то је период тзв. "Филаделфијске Цркве", Филаделфија је овде метафора за шести временски период, која има мало снаге а одржала је реч Божију (Јов.Откр. 3,8). И у ранијим вековима се дешавало да помесне Цркве падну у неку велику јерес: рецимо Цариградска патријаршија је падала до сада неколико пута у историји, цео Исток био је јеретички некад краће некад дуже, али је истина Православља побеђивала често кроз снагу исповедања вере простих монаха (нпр. Св.Максим Исповедник у борби против монотелистичке јереси) или архијереја (нпр.Св.Марко Ефески у борби против уније са Латинима).

   Нико од наших древних светих Исповедника није гледао на то да ли неки архијеретик воли на речима своју нацију (да ли зна да гусла као Амфилохије Радовић) или има фин глас а скромно живи (као патријарх Павле) или говори много језика, начитан је (као Иринеј Буловић), итд.итд. већ напротив- они су били верни и послушни учењу Цркве од Духа Светога и пазили на речи Светог апостола Павла који, у посланици Галатима, проклиње и анђела са неба ако анђео проповеда другачије јеванђеље (Посл.Галаима 1,8). Дакле, нека је такав и као анђео али ако проповеда јерес нек је анатема!

   Ми не знамо шта је у човековом срцу, да ли се ту зацарило неко семе гордости па иако човек споља изгледа богобојазно, по његовим делима се види ко је и шта је, по речима и по делима, као што се дрво по плодовима својим препознаје. Чувајмо се гордости јер гордост помрачује ум, поготово у овом веку технолошког прогреса када многи мисле да све знају а уствари не знају ништа или не знају оно што је најважније за њихов живот (тј.реалност живота а то је загробни живот и како се спремати за вечност).Зато, треба прво пазити на себе јер ће свако за себе дати одговор на Страшном суду.

   Што се тиче саме друштвено-политичке ситуације: ова несрећа која влада Србијом је последица општег духовно-моралног стања нације. Ако будемо бољи - биће нам боље, Бог ће нам дати бољег владара, ослободићемо се од окупације. Дужност хришћанска јесте да се разобличава свако зло, према нашим моћима, али не треба запоставити свој лични духовни живот и губити унутрашњи мир. Ако смо нашли то јеванђељско "многоцено зрно бисера" онда продајмо све што имамо, јер то зрно је најважније (по Матеју 13, 45-46). 

   У овом Часном посту трудимо се и у метанијама по правилу Св.Јефрема Сирина колико можемо, најпре да очистимо своје срце и стекнемо више љубави за Бога и ближње.

  Још једном, нек нам је добар пост, ова Света Четрдесетница да буде на умножење сваке благодати и врлине и на живот вечни. Амин.

                                                               +++

Божићна честитка нашег Братства

 

  

     Свим хришћанима целог света честитамо Божић са радосним поздравом: 

+Мир Божији, Христос се роди!+

     Предвечни Бог Логос се оваплотио, јавио се у телу као човек односно постао истински човек само без греха а остао и даље Бог - Христос Богочовек.

    Нека овај најсветлији празник донесе нам благодат и радост у наша срца, пуно среће а највише здравља и успеха желимо свима који се труде у богоугодном живљењу.

   Драга браћо и сестре, у свету су велика комешања и проблеми, много је несреће и јада широм планете, али ми смо данас посебно окренути ка свом националном дворишту. Неправда и зло владају у разним облицима и многи људи разних бранши, предвођени студентима и осталом омладином,траже правду на улицама.

Док трају ови немири са појединачним инцидентима и сукоби који су, за сада, контролисани - ми се питамо: зашто Срби опет у новијој историји, по ко зна који пут, ударају једни на друге и зашто нема националног напретка? Сматрамо да је основни разлог у недостатку Божије благодати која се повукла из храмова где се проповеда јерес, односно где је измењено и искварено православно учење а ова јерес је екуменизам.

Тамо где се људе не мирбоже ту су раздори и сукоби. и ту је проклетство.

Тамо где Путир не мири људе кроз љубав Божију, кроз тело и крв Христа Бога, ту нема никаквог напретка већ само страдања без наде на препород и национално васкрсење. 

Наравно, препород и васкрс Србства ће доћи али тек пошто Срби већински одбаце лажна верска и морална учења и окрену се ка истини Православља. То је оно што највише желимо сваком појединцу и народу у целини.

Нек нам Богомладенац Христос буде та звезда водиља ка нашем општем препороду.

Срећан Божић! 

                             +++

Имендан архиепископа Цркве ИПХ г- дина Игњатија митр.Фтиотиде и рукоположење у чин јеромонаха Христофора, 

2. јануара по новом календару

Многаја љета!

У средини архиепископ Игњатије, имендан слави по Св.Игњатију Богоносцу (2.јануар по н.календару).

Са његове десне стране произведен нови јеромонах, из чина јерођакона, Христофор.

Још једном све честитке, од нашег Братства, са жељом да се остане чврсто на путу исповедања праве вере.

     

Божићни пост, последице у друштву због трагичног догађаја и неки историјски датуми

         У току је Божићни пост, припремајмо се молитвено за прославу једног од најсветлијих празника - Рођења Господа нашег Исуса Христа. Само постом, молитвом и смиреноумљем можемо победити зле силе нечастиве јер реалност нашег живота није само у ономе што видимо материјалним очима већ треба да будемо свесни духовног, метафизичког, света којим смо окружени. Хришћани су у борби, као што и свети Апостоли и Оци нам указују на ратујемо против духова таме, духова у поднебесју, а то су демони. Борба против зла, та духовна невидљива борба, је потребна да би победили греховне страсти у себи, стекли врлине ради личног просвећења, очишћења и обожења.То је читава наука и ко то не разуме - неће знати и шта је прави живот. Ко то разуме нек се и даље изграђује, а ко не разуме нек крене од почетних корака и онда стрпљиво и ревносно нек не одустаје од овог пута који води у живот вечни.

                                                            

                    

Прослава празника Ваведења Пресвете Богородице у манастиру посвећеном истоименом празнику, југ Грчке - Месинија.

Митрополит Јаков и јеромонах Атанасије, из Цркве истинитих православних хришћана (ЦИПХ или грчки ГОХ) - старокалендарци матејевци григоријевци.

                                                                           +++                                                           

            

............................................................................................................................................................                                                           

         Овог 1.новембра десио се један веома трагичан догађај када је пала огромна бетонска надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и смртно су страдале 15 особа, по званичном извештају, и неколико теже повређених. Међу страдалима било је деце и младих.

        Ова катастрофа завила је у црно целу Србију, велико је огорчење и туга али и бес због опште корупције и јавашлука који влада у држави. Јер, та бетонска надстрешница је реновирана тако што се додавала јака челична конструкција а није се извршио нови надзор статичности.

И много других аномалија било је у самом поступку реконструкције као и разним другим "изградњама" актуелног режима на челу са Александром Вучићем који се стално хвалио како је све што је изграђено само његово дело а сада се овом умишљеном "богу" руши све наочиглед уз велике жртве.

Убрзо је почело буђење једног мањег дела народа, парламентарна опозиција је покушала да преузме протесте и да их делимично амортизује али већ сада, у овом тренутку, студенти и средњошколци преузимају иницијативу и разним акцијама попут блокада факултета и других установа као и акцијама грађанства (нпр. "петнаестоминутно стајање и ћутање" у знак солидарности са 15 погинулих) се покушава пробудити свест већине народа и тиме сменити садашњи режим.

Уз поруке "руке су вам крваве" и сличним перформансима се указује да садашњи напредњачко-социјалистички режим је дебело окрвавио руке, не само због саме корупције, већ што су последице корупције довеле до трагедије.

Ми као Братство подржавамо сваку искрену борбу за истину и правду, али верујемо да се правда и истина у Србији могу зацарити само деловањем Божије благодати коју треба, као појединци и народ, да заслужимо својим начином живљења.

Такође, није неважна и идеологија око које се окупљамо јер све досадашње идеје показале су се као промашај и слепа улица. Ако желимо бољу будућност, државу у правом смислу те речи, онда морамо умножавати своје таланте. Овако се само ствара тензија између подељеног народа, вртимо се као друштво у круг јер је све већ виђено давних 90-тих година.

Нама је потребна коренита промена система а то могу извести неке нове снаге уз помоћ Божију.

       Свака лоша власт се народу даје као педагошка мера, ако је народ лош пред Богом, ако не живи делатним духовним животом већ се окренуо ка материјализму и другим идолима. То је по допуштењу Божијем а воља Божија је да се чине богоугодна дела. Ови актуелни властодржци, тачније узурпатори и државе и Цркве, су уствари управници и чиновници у једној окупираној колонији којом неко други управља.

Сада су тренутно нови/стари национал-бољшевици које знамо из 90-тих година, не само крвавих руку већ су то познати "сунђери крви" који су у једној срљаторској и ратнохушкачкој политици жртвовали свој народ, осиромашили, обогаљили, опљачкали, само ради личне похлепе и опстанка на власти. 

И други политички обојени (тзв. "жути" и остали) нису нешто много бољи од ових "црно-црвених" али барем то што нису имали своје ескадроне смрти и тежак криминал, већ су покушали да се обрачунају са организованим криминалом и корупцијом и покушали су да одбране неке важне националне интересе али нису успели (нпр. убиством премијера Ђинђића), Иначе, та генеза "крвавих руку" наших властодржаца потиче из много ранијег периода, нпр. ритуалним убиством краљевског брачног пара Обреновића, зарад туђих интереса 1903. године, када је након тога војска у Београду марширала са деловима њихових тела на бајонетима - све је дошло убрзо на наплату кроз велико страдање у Балканским, затим у Првом и Другом светском рату а онда и доласком комуниста на власт.

      Са светињом се не треба играти, а овде је светиња био миропомазаник, православни владар који је водио једну умерену и колико-толико мудру националну политику.

Такође, овај трагичан чин из Мајског преврата утицао је и на даљи духовни развој, тачније драстично духовно стагнирање Србства јер је Црква срамно прећутала и није анатемисала убице и остале сараднике, издајнике Краља и Краљице, већ се на мала врата увело републиканство у монархију што је касније довело до партијашења и јачања комунизма а Србска Црква је остала у заједници са анатемисаним новаторима календара.

                                                                    ***

        Ове године се наршава неславни јубилеј - 100 година од увођења раскола у Православној Цркви где је СПЦ била иницијатор промене црквеног календара, иако званично календар није променила због унутрашњег притиска неких про-зилотски настројених архијереја, свештенства и дела народа, али су остали у молитвеној заједници са новокалендарцима и тако потпали под исту канонску осуду, чак и гору јер су већи лицемери него новатори. Занимљиво је и то што тај реформисани календар не само да није богословски оправдан већ и научно, тачније астрономски - јер се базира на језуитској теорији окретања Сунца око Земље што је равно комичним теоријама о Земљи као равној плочи. Касније се све то показало као чињенично стање јер су, овим падом у раскол, проширили сами себи дубљи бездан и пали у јерес екуменизма односно све-јерес којом званично прихватају јеретичку "теорију грана" што је равно антихришћанству. О свему овоме смо писали и писаћемо у једном од наредних текстова, по хронологији догађаја.

   

Већ следеће године од увођења раскола са новим календаром, уочи празника Воздвижења Часног крста (јесењи Крстовдан), десило се велико Божије чудо - појава огромног светлећег Крста на небу, на периферији Атине, одакле је обасјаван старокалендарски манастир у коме је увелико почело празнично ноћно бденије.

Многи из Атине видели су тај догађај и фотографисали.

О томе су писали световне новине, а лист "Скрип" је то објавио на насловној страни.

            

                                                                 +++

     Још неки догађаји, по декадама. Дакле, те 1924. године уведен је нови (реформисан) календар у црквену праксу код већине помесних Цркви а и остале помесне Цркве су прихватиле овај календар литургијски и саборно кроз саслуживање са новокалендарцима. Једино мале групе грчких старокалендараца су се одвојили од свих и били верни Отачком предању. Код њих је касније дошло до међусобних раздора и раскола по другим догматским и предањским питањима или због личне сујете.

Такође, Руска Црква ван граница (РПЗЦ) је саборно била на добром исповедничком путу уз постепено "клизање" ка расколу, због разних нерихватљивих икономија (канонских прекршаја).

И руски катакомбници су остали верни Православљу али до њих је тешко било доћи јер су живели у тешким условима и под прогоном безбожних совјетских бољшевика.

Октобра 1934. године убијен је југословенски краљ Александар Карађорђевић познат као Ујединитељ јер је ујединио Јужне Словене и створио Југославију. Страдао је у атентату у Марсељу, у званичној посети Француској, и тај атентат су извршиле стране службе. Незванично разлог је што је краљ хтео да изађе из чланства једне масонске ложе али свакако његовом смрћу положај Краљевине Југославије био је ослабљен у времену најава новог Светског рата који ће убрзо почети, након неколико година.

Исте године, 1934. у септембру, у Нирнбергу је одржан велики сусрет национал-социјалиста Немачке и 6.конгрес њихове партије (NSDAP). Након осмишљеног садржаја и фантастичног одушевљења идејом да Немачка буде слободна и независна, да не постоји ниједна рука споља која ће њом командовати већ да је води њихов вођа са својим саборцима - Адолф Хитлер који је у завршном говору, између осталог, рекао да за сваког члана партије "није довољно рећи ја верујем већ и ја се борим!".

У октобру 1944. године јединице совјетске Црвене Армије окупирале су Србију и Београд, након повлачења нацистичког окупатора који је изгубио рат на свим фронтовима. Бољшевици су нам донели много веће зло а никако слободу.

Наши домаћи комунисти су певали песме "носим капу са три рога и ратујем против Бога" и вршили стравичне злочине по целој Србији, поготово у Шумадији и Београду.

И тако редом по декадама. 1954.године смо у периоду најјачег комунистичког терора који је спровођен у миротворству, нарочито према Србима - ваљда "из захвалности" зато што нису хтели довољно да пострадају у Јасеновцу и на другим стратиштима за туђе интересе и да стварају државу другим словенским народима. 

Године 1964. је СПЦ постала, суштински, органски члан Светског савета цркава (ССЦ), а формално годину дана касније, јер се те године одржала конференција екумениста на Родосу где је усвојена одлука да се сва учења поставе у равноправни однос са православним. Претходно су 50-тих година били као посматрачи, а овим чином су признали сва лажна учења као равноспасоносним догматском учењу Православља. То су касније и јавно признали о чему смо писали овде.

                                                 

И 1974. године владају и даље комунисти са србомрсцем Титом на челу као и 1984. али без Тита јер је умро 4 године раније а велико питање је где је његов прави гроб.

Ипак, те 1974. је време нешто либералније варијанте комунистичке диктатуре и период материјалног просперитета јер се Тито задуживао кредитима код западних капиталиста а технологије нису напредовале као на Западу.

Након његове смрти почео је лагани распад комунистичке партије у Југославији (СКЈ) што је касније 90-тих резултирало крвавим грађанским ратом међу југословенским народима због узаврелог национализма и подизања тензија и мржње међу дојучерашњим пријатељима и комшијама.

Србија је изгубила рат у коме "није учествовала", делимично је у Дејтону спасен национални интерес у Босни заслугом тадашње америчке администрације, али уз огромне жртве:  хиљаде младића, жена, деце и старих који су изгубили животе. 

Србски народ је проглашен за агресора у држави за коју је платио највећу цену да буде створена и изграђена.

       И данас на власти имамо непросвећене националисте и некадашње комунисте који, за разлику од некадашњих националиста и комуниста, немају никакву идеологију већ их само похлепа за материјалним богатством нагони да бране своје позиције до последњег даха.

Ми верујемо али се и  боримо за наше боље дане, за васкрс Србије и стварање велике и снажне државе на својим вековним територијама, од Крајине па до Ђевђелије, затим од Задра до Скадра и још даље ако Бог да, за зеленим дипломатским столом у будућности. Ми смо, пре свега, за велику Србију, снажну државу духовно и материјално, а велику по својим квалитетима, вредностима, култури, моралу, знању и свим осталим врлинама које треба да буду светионик и другим народима.

Ми смо за општи национални препород који ће наступити кад за то дође време.

Након свега лошег побеђује добро - обнова три Православна Царства и подела света на 10 делова о чему је библијски описано, светоотачки потврђено а и ми смо овде помињали.

У борби против врага и свакога зла, до победе!

                                                            +++

Прослава неких важних празника и укратко о питању биометрије

 

     Широм планете вршена су редовна богослужења, молебани и друге молитве, у храмовима Цркве ИПХ.

     У Грчкој, од севера до југа, прослављен је празник Успенија Пресвете Богородице - Велика Госпојина. У једној малој цркви, на југу Пелопонеза, посвећеној овом великом празнику, у месту Аспрохома код Каламате, обележена је слава празника. Вечерње бденије, јутарњу службу и свету литургију вршио је јеромонах Атанасије уз помоћ појаца из лаичког реда. Након завршетка службе народ се окупио испред цркве уз скромну трпезу хране и пића (кафа, сокови и вода) али више у трпезу љубави-агапе.

     У малом месту Месопотамија округа града Касторије, у северном делу Грчке, обележена је слава цркве посвећена Светом Фанурију Чудотворцу. Богослужење је водио (началствовао) архиепископ Цркве ИПХ г-дин Игњатије митр.Фтиотидски а у присуству митрополита Јакова Месинијског и још неколико јеромонаха, затим простих монаха као и верног народа.

    Воздвижење Часног Крста (јесењи Крстовдан) у женском манастиру посвећеном Часном Крсту на брду изнад Каламате. Службу је водио митрополит Јаков Месинијски.

Јесењи Крстовдан у цркви округа града Тива, службу је водио јеромонах Висарион.

     Поред осталих важнијих, углавном догматских или предањских, питања која су се наметала унутар црквене заједнице - дуже време је отворено и питање става Цркве према биометрији и новим личним документима за које неки сматрају да се тичу духовне стране код православаца. Иначе, то питање није отворено као проблем унутар само ове црквене заједнице већ код свих осталих: од званичних екумениста па до разних расколника који себе називају истински-православнима.

     Што се тиче става нашег Братства о овом питању - ми смо ту, као и свуда, јасни и прецизни: не постоји проблем угрожавања душе прихватањем актуелних биометријских докумената, свуда по свету, јер то нема везе са Антихристовим чипом. Јер, овај чип ће директно утицати на психу и емоције код човека, када човек неће моћи ни да се сети покајања а притом признаваће ту будућу светску власт односно Антихриста као "бога" јер ће се он тако прогласити и тражиће од људи да га сматрају и поклањају му се као једином Богу. У томе је највећа хула, то јест превара будућег биочипа као личног документа сваког човека, осим хришћана који тада буду тражили спас у горама и планинама.

     До тада ће још доста времена проћи, о том потом, прво обнова три Православна Царства па њихово трајање око 35 година па тек онда Трећи светски рат, задњи дани - долазак Антихриста али и Други славни долазак Христов, васкрсење мртвих, Страшни суд и Ново небо и Нова земља у вечности. Сада, ипак не морамо се плашити овог као проблема јер се не дотиче душе али свакако је увреда у социолошком смислу за човека, нпр.јединствени матични број где се човек ту практично изједначава са бројем у регистрима.

Можемо се борити за своја људска права и то је легитимно али не треба падати у панику и сејати страх међу хришћане, тумачити криво књигу Апокалипсис (Јованово Откривење) и друге Отачке књиге попут неких протестаната, јер знамо да ђаво жели да хришћани буду у сталном страху а тако су онда лак плен кад их страх паралише.

То се зове ревност не по разуму, или обмана - прелест здесна (јер долази из неразумне ревности, односно из ревности без расуђивања).

    Због неразумне ревности која се ствара због личне гордости хришћани могу трпети разне духовне и физичке последице, ако се та ревност смитује од духовних ауторитета (епископи или неки квази-духовници). Хришћани осим страха који их паралише могу изгубити право на нормалан живот, материјални напредак, здравствене услуге и друго. То може бити фатално по њих и њихове породице а да притом то није никако ствар снажног исповедања вере, већ напротив - класична духовна обмана. 

"Цару царево а Богу Божије" да дамо, како нас Господ учи (по Матеју 22,21).

     У овом тренутку за хришћане постоје нека много важнија питања, у друштвено-политичком смислу, која треба отварати а не питање биометрије. На пример проблем увођења родне равноправности, елемената содомизма, блаћење породице и брака као свете тајне у школским уџбеницима. Ово је нарочито појава у неким западним земљама. Затим код нас актуелно питање биолошког опстанка који је угрожен због могућег претварања Србије у рудна јаловишта, питање Рио Тинта о чему се бруји у Србији и разни други проблеми који нам се намећу под утицајем болесног и изопаченог неолибералног јудео-глобализма.

Честитка за Преображење и ситуација у друштву због Рио Тинто

    Хришћанско братство Крста честита празник 

Преображења Господњег

свим истинским православцима широм света: +Христос се преобрази и показа славу своју!

На здравље и спасење!

На многаја љета!

                              +++

   О проблему копања литијума и уопште рударења од стране белосветско- глобалистичке компаније Рио Тинто и штетности које ова страна фирма наноси људима и природи писали смо овде.

  Сваком иоле разумном човеку јасно је да без, колико-толико, чисте природе, ваздуха а нарочито воде, немогућ је наш биолошки опстанак. Зашто овде кажемо "колико- толико" ? Зато што смо свесни да живимо у окупираној држави, да смо колонија разних странаца, да је већ један део наше земље увелико загађен и да загађења природе још се повећавају. Међутим, ово што је планирао Рио Тинто да уради то би нас сасвим уништило, велики део Србије био би приморан на расељавање јер било би немогуће живети у таквим условима.

   Са друге стране, до сржи корумпирани и издајнички актуелни напредњачко- социјалистички режим протура бајке народу о некаквој "развојној шанси" и плаши народ страном војном интервенцијом и ратом ако не пристанемо на подухвате компаније Рио Тинто. Ако смо већ у "златном добу" и познати као "економски тигар" - онда чему паника да је литијум развојна шанса, зар не можемо да "живимо добро" ( као до сада, по причама из власти) и од пољопривреде, сточарства и других грана привреде, еколошки оправданих? Можемо наравно, али је проблем у великој похлепи због које је уцењена актуелна власт и њен председник Вучић нарочито. За властољубље, сластољубље и славољубље се продаје држава, земља (природни ресурси), народ....све оно што вреди, код људи без карактера и морала - да се још мало остане на власти.

Јер, заиста то је "мало" да човек изгуби образ и душу због проклете власти, ништа у односу на вечност.

  Ствари ће се ипак променити јер је то воља Божија. Србија чврсто корача ка свом препороду. Народ се у овим врелим летњим данима, у великом броју, побунио у више градова и како сада изгледа нема одступања. Људи се с правом плаше за будућност своје деце и њиховог здравља. Људи, они који су људи у правом смислу те речи, знају шта значи уништена земља претворена у јаловишта, без својих извора воде, без своје хране итд. Без обзира на све оно што неку побуну (бунт, протест) прати а то је борба разних политичких организација и појединаца, различите идеологије и тактике, да своју делатност политички искористе.

  То је све нормално у оваквим процесима али је важно да на крају победи права колона, она истински родољубива која ће имати снаге и мудрости да Србство изведе на прави пут националног препорода. То се једноставно мора збити, само је питање која је цена ове борбе. Да ли ћемо успети да спречимо ову кинеско- јеврејску фирму Рио Тинто да експлоатише (све мање вредни) литијум односно јадарит или ће ипак кренути ово рударење са свим еколошким последицама? Или ће колонијални режим под притиском народа затворити ову тему и отворити неки други проблем?... На Косову и Метохији се такорећи "испод жита" припрема нови погром србског народа. Да ли је и ово све око рударења маска за нешто друго?...И још нека питања постоје за које ћемо знати одговоре својим током.

  Не треба срљати и ићи главом кроз зид, имамо проблем са самим сатаном и његовим слугама. Ситуација јесте драматична, велика бура је задесила наш "брод" али је Господ са нама. Схватимо то да Бог даје власт по мери срца народног. Србија страда вишедеценијски због опште апостасије, отпадништва нарочито од праве вере јер је званична Црква у јереси екуменизма а то је шпиц богоиздајства. СПЦ је отворено на страни непријатеља Србства, нарочито врх Цркве сем пар епископа и неколико национално часних свештеника и монаха који су јавно исказали храброст и осудили пројекте уништавања наше земље.

  Остаје нам молитва, да се трудимо у подвизима и да измолимо од Бога спас за наш народ јер то је наша дужност хришћанска. Од наших епископа из истинске Цркве ( ЦИПХ) такође тражимо молитве за наш народ да се избави од замки лукавога, али с друге стране страдање народа се наставља док се не назиру први плодови народног покајања.

Морамо бити сложни.Морамо бити истрајни и не смемо клонути духом.

Само нам Господ може помоћи да победимо зло и скршимо сатану под ноге. Амин. 

Не дамо те Србијо! 

НЕЋЕТЕ КОПАТИ!

Рио Тинто марш из Србије!