Крстовдан - једнодневни пост и спомен на Чудесно јављање Крста на небу исповедницима вере 1925. године

 

      Света Црква Христова празнује 14/27.септембра Крстовдан односно празник Воздвижења Часног Крста (јесењи Крстовдан). Овај велики хришћански празник установљен је у пракси на основу неколико важних историјских догађаја. Први се догађај збио када је цар Константин заратио са безбожним Максенцијем и када се чудесно њему јавио Крст на небу са речима "Овим побеђуј!" и тако је Константин однео победу. Још два пута се њему јављао од Бога тај свети хришћански знак - Крст са неба, са порукама да истраје. И тек се онда утврдио у вери уз подршку своје мајке благочестиве царице Јелене.

Света царица Јелена је дала огроман допринос да се Крст Христов врати у посед тадашње Римске хришћанске државе јер је био сакривен код богоборних јевреја. Царица је истрајала у намери да се Часни Крст, на коме је Господ био разапет, пронађе и након неког времена се то догодило уз чудесно оживљавање мртваца на коме је тај Крст био положен. Тада је Крст пред народом од јерусалимског патријарха Макарија уздигнут (воздвигнут) и тако је настао назив празника.

Још разна чуда су се догодила са Крстом и ми хришћани у то верујемо јер знамо а тако и певамо да је знамење Крста: "Сила, слава и победа!"

 За овај празник Црква прописује строги једнодневни пост, сем ако празник падне у суботу или у недељу. О свему томе треба приљежно читати у Житијама Светих или у Прологу поводом овог празника.

Свим хришћанима желимо да Крстовдан буде на здравље и спасење!

                                                                     +++

Овде ћемо поменути још један важан догађај из прошлог века, тачније из 1925. године. Наиме, близу Атине у подножју планине Имит код села Родополи те године 13. по старом а 26. септембра по новом (световном), у касно вече око пола дванаест, на бденију за празник Воздвижења Часног Крста изнад мале цркве где су се саборно и молитвено сабрали верни истинити православни хришћани (старокалендарци) јавио се огроман светлећи знамен Крста на небу. 

Крст је јако светлео и сјајио око 40 минута пред две хиљаде верника и полиције која је због тога хитно дошла из Атине а народ је из града могао посматрати ову чудесну појаву великог светлећег Крста. О овоме су писале световне новине "Скрип" и многи други о чему овде показујемо.

 Овај догађај је за тадашње старокалендарце значио Божију потврду да је њихов пут исповедништва вере исправан, да је питање црквеног календара од догматског и предањског значаја иако календар сам по себи није догмат али је свака промена саборски осуђена на древним Васељенским и Помесним саборима и да је због тога новокалендарска Црква потпала под анатеме. 

Слика како је то изгледало:

Атинске новине "Скрип" о овом догађају:

Ево шта је 1974. године испричао Јоанис Глимис (сада покојни), један од људи из полиције који је био међу снагама посланим да растерају истините православне хришћане и ухапсе јереја:

"Био сам један од људи из Полицијске школе, које су те вечери пре педесет година послали у црквицу Св. Јована Богослова да спрече бденије.

Тамо је требало да старокалендарци служе бденије, будући да је свитао празник Воздвижења Часног Крста.

Пошто се сабрало много народа, отприлике две хиљаде људи, нисмо покушали да ухапсимо јереја, како нам је наређено, већ смо се мирно повукли на једну косину и чекали да се бденије заврши.

Око пола сата пред поноћ зачули смо велики и необични жагор који је долазио од масе људи. Не губећи време, похитали смо да видимо шта се збива... и видесмо... цела маса верних налазила се у усхићењу. На коленима, једни плачући, а други вапијући ''Господе, помилуј'', усмерили су погледе ка небу, док су неки од велике тронутости обамрли. Тада смо и ми погледали и угледали чудо, један огроман свесјајни Крст, како веома високо над храмом обасјава читаву околину. У почетку нас је обузео страх, али сместа приђосмо, падосмо на колена и, заборавивши зашто смо ту, заплакасмо као мала деца.

Заиста је излишно да вам кажем да смо свето бденије, ганути, пратили до краја, али не више као прогонитељи, већ као верни хришћани. Ујутро, кад смо дошли у Школу, свима смо испричали о великом чуду које смо имали среће да видимо. После су почела испитивања, а ми смо сви под заклетвом говорили да смо јасно видели Часни Крст високо на небу". (Јоанис Д. Глимис, 78 година).

Ево још једнога од стотина сведока чуда, Атанасија Прималиса, који није био на бденију, већ је са места возача трамваја Божанско јављање пратио са стотинама ноћобдија са Омоније. Ово је он сам, који је данас уснуо у Господу, испричао 1974. године:

"Те вечери 1925. године, када се јавио Часни Крст, возио сам последњи круг као возач трамваја. Стигао сам на Омонију и окренуо круг, када сам видео људе како гледају ка небу и вичу: ''Погледајте... Крст... Крст!'' Сместа сам притиснуо кочницу и зауставио возило. Истурио сам главу кроз врата трамваја и , недостојан, видео Часни Крст Господа нашега – нека је благословено Име Његово – како блиста изнад Имита. Не сећам се колико се задржао. Знам само једно – да ме је Часни Крст који сам видео те вечери начинио другим човеком. Од тада сви у мојој породици постали смо верна чеда Цркве Истинитих Православних Хришћана." (Анастасиос Прималис, 80 година).

Јавно саборско признање архијереја СПЦ да пребивају у великој јереси (Одлука из 1997. год)

       Екуменизам је свејерес јер догматски обухвата сва могућа лажна учења. Већ читав век Цариградска патријаршија је тзв. "локомотива свејереси" јер је од давне 1920. године започела свој пут у духовну погибао. Од те године практично све државне и званичне Помесне Цркве потенцијално су се окренуле од Православља ка јересима и расколима а актуелно су такве постале 1924. године увођењем саборски давно осуђених новотарија, мењањем црквеног календара и међусобним општењем са осуђеним новаторима. СПЦ је таква од 1924. године.

Касније се то потврдило кроз све дубље падове и пропадања а директно се одразило на цео народ који већ читав век страда у општењу са шизматојересју.

Ипак, по истинитој јеванђељској речи да ништа није тајно што се неће открити и овде, кроз један важан доказ (а има их напретек), откривамо један јавни саборски документ архијереја СПЦ са њиховог редовног мајско-јунског заседања из 1997. године када су донели одлуку да иступе из сатанске зборнице Светски савет цркава (ССЦ) али авај: иако признају да је њихово припадање тој зборници еклисиолошки нерихватљиво и друго што није догматски православно прихватљиво (наглашено овде другом бојом) - ипак они чекају саветовање са другим помесним Црквама или другим речима да сви јавно признају како су деценијама у јереси и како су директни кривци за духовни слом милиона људи, пре свега њихових душа, па чак и државних и националних програма и политика.

Нереално је очекивати да се они сада покају, иако су то требали одавно да учине, али свако од нас треба да брине пре свега о својој души, тј. да ли смо овог момента у заједници са Православљем или неким јеретицима или расколницима јер ми треба свагда да будемо спремни пред Богом за одговор на Страшном суду.

У прилогу је тај документ: 

ОДЛУКА

СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА

О ИСТУПАЊУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ИЗ СВЕТСКОГ САВЕТА ЦРКАВА

 

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном

мајско-јунском заседању ове 1997. год. донео је одлуку да Српска

Црква иступи из Светског савета Цркава, чија је она чланица од 1965.

год. На основу закључка комисија за проучавање односа са ССЦ,

имајући у виду велико узнемирење верног народа наше Помесне Цркве и

саблазни (као што је то, нпр. изражено у апелу достављеном Св. Арх.

Синоду и епископима појединачно од стране преко три стотине наших

свештеника, монаха и монахиња), одлучено је да Српска црква убудуће

не буде више органски члан ове организације, с тим да се и даље моли

и труди на јединству свих у Христу Исусу и сарађује са свима онима

који се искрено труде на остваривању јединства у вери свих верујућих

у Христа, као Бога и Спаситеља, и у Свету Тројицу.

 

У образлозењу ове одлуке је констатовано да је Светски савет Цркава

настао као израз жеље, нарочито расцепканог протестантског света

(почевши од 1910.) за васпостављањем јединства Цркве. Православне

Цркве су, свака на свој начин, особито после 1920. г. учествовале у

тзв. екуменском покрету, ради остваривања Христове заповести „да сви

једно буду". Најзначајнији православни теолози овог века учествовали

су и дали допринос овом покрету. Међу њима и теолози и јерарси

Српске Цркве, као на пример, Епископ Жички Николај, епископ бачки

Иринеј (Ћирић), епископ далматински Иринеј (Ђорђевић) и др.Основни

став православних богослова и богословља био је и остао да без

јединства у вери нема и не може бити јединства у Цркви као

богочовечанском организму Христовом. Са разлога, међутим, како се

каже у наведеном образложењу, што је Светски савет Цркава (нарочито

после седамдесетих година) почео да занемарује у свом делању овај

изворни став о неопходности јединства у вери као предуслову јединства

Цркве.

 

- Са разлога што је овај Савет почео да добија природу „Надцркве" и да

се у том духу понаша, практично прихватајући у начину свог делања за

Православље неприхватљиву англиканску „теорију огранка", у новије

време називану теорију „хришћанских традиција", по којој се

„традиције" неких од протестантских секти (насталих рецимо у прошлом

веку) изједначују и стварају равноправним са живим Предањем Цркве

Истока, непрекинутим од апостолских времена.

 

- Са разлога што је Светски савет цркава под све већим упливом

секуларизма;

 

- са разлога сшо због самог устројства ССЦ, у коме огромну већину

имају протестантске заједнице, Православна Црква бивала је

надгласавана, тако да при таквом стању ствари Православна Црква не

може утицати на његове одлуке нити бити адекватно заступљена; са

разлога што се у званичним круговима ССЦ све више занемарују питања

вере и поретка и јединства у вери и изворној Цркви Христовој, за

рачун прагматизма и дневне светске политике;

 

- са разлога што у званичним круговима екуменског покрета (нарочито

после Генералних конференција у Упсали и Камбери) преовлађује дух и

настројење, практично испољавано и примењивано - "религиозног

синкретизма";

 

- са разлога што неке и то најзначајније (на пример Англиканска

црква), чланице ССЦ, на место да у духу екуменизма умањују постојеће

догматске и канонске разлике - уводе нове црквене обичаје и праксу

коју догматски правдају, обичаје који угрожавају еванђелски етос и

свеукупно хришћанско предање Истока и Запада (рукополагање жена за

„бискупице" и „пасторе"), стварајући радикално нови поредак,

еклисиологију и морал у Цркви;

 

- са разлога што ССЦ толерише неке од хришћанских заједница, својих

чланица, које противно Еванђељу и Апостолу Павлу, прихватају и

благосиљају неприродни и противприродни блуд (венчавање лезбијки и

хомосексуалаца), што је „срамно и чути"; са разлога што се тај

екуменско-синкретистички и секуларистички дух преноси и на поједине

православне кругове, нарочито у Дијаспори и мешаним срединама, па су

постала честа заједничка причешћивања, и молитвено општење са

неправославнима, којима се негира сами етос и светоотачка правила

мишљења и живљења у Цркви (значи - негативно се одражава на саму

Цркву); са разлога што органско чланство у ССЦ проузрокује унутар

православне Пуноће саблазни и озбиљне поларизације међу Помесним

Православним Црквама (што значи: не доприносећи свехришћанском

јединству. оваква врста чланства директно угрожава јединство унутар

саме Православне Цркве, да не говоримо о еклисиолошкој

неприхватљивости такве врсте чланства!).

 

Са свих тих горенаведених разлога, Српска Православна Црква, сведок

верни и чуварка (заједно са осталим помесним Православним Црквама) -

вере и етоса једне, свете, саборне и апостолске Цркве Христове,

најављује своје иступање из ССЦ и отказивање да буде органски члан

ове организације (што су већ учиниле Јерусалимска патријаршија и

Грузијска црква).

При томе, Српска Црква се не отказује да и даље

ради на „јединству свих" и да сарађује са свима, па и са ССЦ на

хуманитарном пољу, и на другим областима међухришћанске одговорности

за мир, праведност и заједниство међу народима и државама у свету.

 

С обзиром, међутим, да се овде ради о далекосежном кораку, који се не

тиче само живота и мисије Српске Православне Цркве него и свеукупног

Православља и његове спасоносне мисије у свету, Сабор Архијереја

Српске Цркве је одлучио да свој став и мишљење претходно, пре

коначног иступања достави Цариградском и Васељенском Патријарху и

свима поглаварнма помесних Цркава православних, са предлогом и

захтевом да се што скорије сазове Свеправославно саветовање по

питању даљег учешћа Православних Цркава уопште у Светском савету

Цркава. Тек после тога Саветовања ће наша Помесна Црква заузети свој

коначни став по овом питању и обзнанити га јавности.

                                  

Честитка за Малу Госпојину

 

    

    Свим хришћанима широм планете честитамо празник Мала Госпојина односно дан када славимо рођење Пресвете Богородице, наше Владичице и Заштитнице. 

       Желимо свима општи духовни напредак и да славимо још много година!

                                  ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!

             

30 година од Гишкине смрти - "Vivil il Comandante!"

 

         Ђорђе Божовић Гишка (1955. -1991.) славни командант војне формације "Српска Гарда" погинуо је 15.септембра 1991. године на ратишту у Госпићу, дан уочи свог 36.рођендана. Прошле су три деценије од тада. О самом тренутку његове јуначке погибије постоји неколико верзија. Једно је сигурно да је убијен са бочне стране док је позивао своје Гардисте да крену за њим.

О узроцима и поводима за физичко смакнуће водећих људи Гарде писали смо 4.августа у објави о погибији команданта Бранислава Матића Белог. Које су то идеје и циљеви Гарде такође смо поменули, а могло би се о томе још много причати.

Укратко и ово да поменемо да идеал сваког ратника-Србина буде по замишљеном обрасцу (архетипу): понашања свештеничка, душе девојачке и срца Обилића. 

Да кажемо и ово: "Српска Гарда" је била војна формација која је ратовала по свим међународним конвенцијама - држали су се, колико је год то било могуће, свих хришћанских и људских принципа ратовања, нису чинили ниједан злочин. Укупно је страдало 39 војника и хероја Гарде на бранику Отаџбине и рода свог. 

Истина да је међу војницима било један део људи из претходног бурног начина живота, односно живљења ван закона, почевши од самог Команданта који се неких делова своје прошлости јавно стидео и покајао, али и велики број родољуба домаћина који су водили увек миран живот. Они нису желели тај рат, већ праведан мир за све људе али судбина, односно кажемо: Божија Промисао била је таква. Свима њима Србија је била у срцу и због ње су живели и животе своје дали! 

Овде завршавамо речима команданта Ђорђа Божовића: "Смрт је само степеница више." 

Молимо се Господу да Ђорђу и свим осталим војницима, и свима другима страдалима на правди Бога у том грађанском рату, превиди све личне заблуде и грешке и помилује њихове душе по великој милости својој. 

                                                               +++

       Хајдуци нашег времена и бунтовници против сивила комунистичке свакодневнице:  Гишка, Бели, Милован, Јоца, Кнеле и други.  

 

Последња слика Команданта, уочи погибије. 

Ратник и верник: 

Живиш Команданте!

Црквена нова година и нова дешавања у Цркви ИПХ (грчки матејевци-григоријевци)

      Начало индикта или почетак нове црквене године, као празник, води порекло још из периода када је Господ ушао у јеврејску синагогу и прочитао речи од пророка Исаије који је најављивао долазак Месије. Званично је Први васељенски сабор донео одлуку о празновању које означава литургијски циклус.

Помолимо се Богу за општи напредак у овој новој црквеној години!

                                                                +++

Широм света православни епископи и остали свештенослужитељи су вршили богослужења у минулим данима: од Аустралије до Америке, од Белорусије до Грчке. У граду Атини (кварт Руф), служена је Света Литургија за празник Усековања главе Св. Јована Крститеља. Службу су вршили архиепископ г.г. Хризостом Тивејски и митрополит Атички г.г. Козма са другим клирицима. 

                                                                      +++

Једна тужна вест. Упокојио се јеромонах Теофилакт (Хантонас) у 81.години живота. Овај ревносни свештеномонах трудио се да угоди Богу служећи као добри пастир свог верног народа у округу Козанија и Сервије (северозападни део Грчке). Био је педантан и перфектан као свештенослужитељ. Оболео је и ослабио у ногама. Смиравао се у подвизима и одбијао од Синода предлоге да постане епископ. Вечни спомен!

                                                             о.Теофилакт

Са сахране о.Теофилакта:

+++

Празник Усековања - једнодневни пост

 

    Црква Христова празнује 11.септембра (по новом тј. световном календару) спомен на страдање Господњег Претече - Светог Јована Крститеља коме је одсечена глава и по том догађају празник се назива Усековање главе Св. Јована Крститеља.

Прописан је, по типику, строги једнодневни пост, скрушено, молитвено и побожно, сем ако празник пада у суботу или у недељу јер онда се разрешава на храну са уљем. 

О овом празнику треба детаљније читати у Житију Светих или у Прологу.

Ми ћемо само овде казати да против Бога и Божијих угодника не може нико ратовати а да не буде сурово кажњен. Тешко је пасти у руке Бога Живога, како каже истинита библијска реч. То се десило свим злочинцима, попут Ирода и Иродијаде, који су Светог Јована оковали у тамницу и учествовали у његовом погубљењу.

И данас, у овом времену ковид-тираније, многе савремене бесне Иродијаде хуле и покушавају да сатру Православље али то им неће успети. Нису свесни свога греха, мада ми свима желимо да се искрено покају јер је човек створен по подобију Божијем а Господ се разапео за све људе овог света. 

                                                                   +++ 

    Од актуелних друштвено-политичких догађања за овај празник издвајамо најављени грађански еколошки бунт са називом "Устанак за опстанак - народ против Рио Тинта". Многе познате јавне личности позивају народ на овај важан скуп који се тиче једног од најважнијих питања а то је биолошки опстанак нације јер, знамо, да поједине компаније попут "Рио Тинто" (о чему смо овде раније писали) својим истраживањима и радовима прете да униште нашу природу, изворе воде и земљу.

Корумпирана и уцењена наша власт одобрава све најгоре зарад свог личног опстанка и каријере, не марећи за будућност нашег народа. Такође, они су ранијих дана намерно скретали пажњу јавности од важних проблема на неке сасвим небитне или мање битне догађаје (нпр. устоличење једног екуменистичког митрополита у Црној Гори и дизање националних тензија по договору са тамошњим председником Ђукановићем са којим функционишу по принципу из физике: "спојених судова").

Што се тиче самог овог протеста: ми подржавамо сваку искрену борбу против сваке врсте зла, али нисмо идеолошки у сагласју са организаторима протеста и имамо одређену врсту опреза јер се до сада показало много пута да су лажне вође (или неки директно инсталисани) истрошили много народне енергије и по задатку довели народ на руб велике резигнације и очајања. Ипак, верујемо у Бога да ће једном и у Србији истина победити а слобода осванути! 

    

Неке актуелности из живота братске Цркве ИПХ Грчке

 

Волос - позната лука и град на обали Егејског мора, благословено за Петровдан.

У истоименој парохијској цркви Светих апостола Петра и Павла прослављен је овај празник.

Свету Литургију служио је митрополит Фтиотидски г.г. Игњатије уз присуство верног народа.

У оквиру богослужења била је литија и епископска проповед.

                                                                              +++

Одслужено освећење и прва Света Литургија у новој и већој изграђеној цркви Светог Георгија женског манастира у области Тиве, у месту Мелисохори.

Службу су вршили јеромонаси Висарион и Хризостом.

Монахиње су вредно помагале у овом свечаном чину.

                                                                              +++

Заједничка служба епископа Тиве г.г. Хризостома (архиепископ) и Атике г.г. Козме уз садејство кипарског свештеника јеромонаха Теодосија и светогорских отаца келиота и пустињака и уз присуство верног народа.

                                                                          +++