Чиста Недеља - Победа Православља!

 

Прва недеља Часног (или Великог) поста, Свете Четрдесетнице пред Христово Страдање и Васкрсење, зове се Чиста недеља. Остале недеље овог поста су: Пачиста, Крстопоклона, Средопосна, Глувна, Цветна и Страдална.

Победа Православља или Торжество Православља, је православни празник, који обухвата прву недељу Великога поста, па се још зове и Недеља Православља и Чиста недеља. 

   Празник је установљен  843. године у Цариграду, са благословом патријарха Методија I Цариградског и уз подршку царице Теодоре. Установљено је да се у Цркви сваке прве недеље Великог поста чита Синодик Православља, документ где су записани: саборно исповедање православне вере и анатемисања свих дотадашњих заблуда или јереси.

   Овај празник прославља се ношењем литије са иконама и крстовима, На овај начин обележава се победа над иконоборством које је владало у периоду 8-ог и 9. века. Синодик Православља исказује похвалу свима који су кроз готово два века борбе допринели сигурности поштовања икона.

Синодик наводи разлоге ове теолошки засноване поштовања икона. То је истина о оваплоћењу Христовом и човековој боголикости од самог постанка.

Овај Синодик објављује вечан спомен свима који кроз часне иконе ум свој уздижу ка богопознању и који освећују своје очи и уста гледајући и целивајући свете иконе, нарочито Икону Христову и икону Његове Богомајке.

У овом изложењу православног Синодика из 843. године је да су поштовања икона иконопоштоваоци поткрепили аргументима из свог најдубљег теолошког искуства. 

   По том основу нарочито су значајни Свети Јован Дамаскин и Свети Теодор Студит. Свети Јован је објашњавао да се у раније време невидљиви Бог није могао приказивати али како се Бог појавио у телу и живео међу људима, могуће је да представимо оно што је у Богу видљиво.

Свети Јован Дамаскин наводи приповест о цару Авгару који је тражио од једног уметника да наслика Христа а овај, кад је покушао, није то могао од превеликог блистања Христовог лица. Господ, знајући шта желе уметник и Авгар, затражио је један убрус и прислонио га на своје божанско лице. На убрусу се изобразио Његов нерукотворени лик, који је Он послао Авгару. Овом повешћу Дамаскин хоће да подсети да иконе имају порекло и подстицај од самога Исуса Христа.

Теодор Студит, такође значајан иконобранитељ, успео је да демантује иконоборце поводом њиховог мишљења да су иконе идоли.

Таква тврдња је неодржива јер, каже Теодор: "Једно је природа материје иконе а друго Христова природа. Поштујући икону ми не поштујемо и не клањамо се дрвету и бојама - материјалном предмету, већ прволику изображеном на икони, насликаној на дасци бојама. Зато, према светом Теодору, могуће је постојање многих икона једнога прволика или оригинала. Византијски иконопис, од којег су полазили иконопоштоватељи, је уметност дводимензионалне слике и управо таква икона даје могућност да се сагледа прослављени Христос".

.............

 из Синодика Православља: (...) 

"Пророци како видеше, апостоли како научише, Црква како је примила, учитељи како су одогматили, васељена како се сагласила, Благодат како је засијала, Истина како се доказала, лаж како је протерана, Премудрост како се смело исказала, Христос како је наградом потврдио - тако мислимо, тако говоримо, тако проповедамо: Христа Истинитог Бога нашег и његове Светитеље чествујући речима, списима, мислима, жртвама, храмовима, иконама; Њега као Бога и Владику поштујући и клањајући Му се, а њих ради заједничког (нам) Господа и као Његове верне служитеље чествујући и одајући им односно поклоњење.

Ово je вера Апостола. Ово je вера Отаца. Ово je вера Православних. Ова вера васељену утврди".

(анатемизам): " Онима пак који су упорни у иконоборачкој јереси, боље рећи у христоборном одступништву, и који ни преко Мојсијевог законодавства неће да буду вођени ка своме спасењу, нити су готови да се апостолским учењима поврате православности, нити пристају да се отачким поукама и разјашњењима обрате од своје заблуде, нити се уверавају сагласношћу Цркава Божијих по целој васељени, него су једном за свагда потчинили себе уделу Јудеја и Јелина, јер оно што они непосредно хуле на Оригинал, и ови се не стиде да тиме преко Његове иконе нападају на Њега самога изображенога - њима, дакле, који су неповратно поседнути овом заблудом и за сваку божанску реч и науку духовну уши су зачепили, те као већ сатрулелима и од заједничког тела Цркве себе одсеклима - АНАТЕМА!"  

(преузето са других интернет сајтова).