Видовдан је свесрбски национални празник. Иако као празник има своје предхришћанско порекло овај празник је освештан у славном хришћанском периоду Србске Државе. У чувеном Косовском боју 1389.године победила је Србска војска под вођством Светог кнеза Лазара и мноштва Светих србских мученика страдалих за одбрану Православља од напада незнабожачке Османлијске (турске) војске под вођством султана Мурата који погибе неславно у боју.
Свети витез и војвода Милош Обилић пресудио је Мурату о чему су испеване многе песме. Наш Свети кнез Лазар, у традицији као Цар, ухваћен је на превару од стране Османлија док је присуствовао вечерњој служби у малој цркви на Косову пољу. Видовдан је дан славе али дан и издаје, овај празник се кроз историју показао кроз разне догађаје.
О велможи Вуку Бранковићу је испевано много тога лошег али историјске чињенице говоре да је он управо добро чинио у корист србских националних интереса. Други су издали и повукли се пре почетка Косовског боја. Ова битка за нас Србе није обична каквих смо имали много у својој славној историји, ова битка је посебна јер има своју мистику. Наиме, након слабљења Душановог Царства дошло је до поделе међу великашима (велможама) унутар србске властеле, није постојало јединство, држава је слабила све више. С друге стране, сурови Турци су желели да освоје целу Европу али мала Србија им је била на путу. Након неколико битака у коме су извојевали победе на Косову су доживели пораз. Неколико деценија им је требало да након тог пораза окупирају Србију. Да су они Србима понудили неки договор који би гарантовао право на слободно верско изјашњавање и живљење - врло је могуће да би наши мудри кнезови прихватили, по Јеванђељу, такве споразуме ради биолошког опстанка свог народа. Међутим, ово Турци нису понудили већ да сасвим окупирају Србство силом наметајући своју искривљену веру и обичаје. У оваквим ситуацијама не постоји шанса за договор и једино решење је улазак у рат, како је Светом кнезу Лазару јављено у молитви од Божијег анђела. Као један изузетно благочестиви хришћанин он је правилно расудио и повео сву војску у Бој као у испуњење воље Божије.
То је наш Завет, Косовски или Светолазаревски, као чврсто обећање Богу: да се својим животом брани права вера од оних који је желе уништити, јер како је Свети кнез Лазар и рекао: "Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека!". То је у ствари обећање да се твори воља Божија, каква год да је: или да се ратује или да се прави мир.
И данас ми, у овој 2021. години, живимо у Христу слободни али у државно-националном смислу као неслободни јер немамо државу а и народ је у сталном духовном, моралном и сваком другом пропадању. Иако су наши окупатори данас далеко опаснији и перфиднији од ондашњих Турака из 14. века, иако им окупација успева у великој мери а поготово под плаштом "пандемије", ипак верујемо да ће, силом Божијом, на светском плану доћи до коренитих друштвено-политичких потреса што ће изазвати покретање општих промена и у Србији која мора бити обновљена и знатно ојачана и спремна за будућност!
Молитвама Светог кнеза Лазара и свих косовских мученика и свих Светих да се као народ подигнемо и да ревносно следимо дух својих предака!
На здравље и спасење да нам буде Петровски (Апостолски) пост који је данас на Видовдан управо почео. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар