Митровске задушнице ("за душе свих умрлих - уз свећу и бројанице") и кратак осврт на два црквена празника

 

 

      У суботу уочи празника Митровдана обележавамо задушнице, једне од четири важних у години мада је свака субота посвећена душама умрлих, па и сваки дан у недељи можемо молитвено помињати наше ближње за покој душа њихових.

 

Црква посебно литургијски посвећује покојнима ове суботе док верни учествују и литургијски али и у домаћим својим  молитвама. У ове дане би требало обилазити гробове, уређивати их колико је могуће, палити свеће, кадити тамјаном, преливати вином (на крају целог обреда). Свака наша молитва али и дела милостиње могу бити од помоћи нашим драгим преминулима, као нека врста даће (давања) јер им то одређује даље духовно-душевно стање и удео у вечности.

 

Сећајмо се свих наших умрлих и оних уснулих у Господу (у правој вери) и оних који нису из неке своје наивности, незнања или сличног разлога, без обзира на све јер милост Божија је огромна.                        

                                                                              +++ 

        У октобру ове године, након болести, преминуо је митрополит Филотеј, бивши епископ Синода ИПХ ("матејевци-григоријевци"). Рођен је 1963. године, завршио је Политехнику и након војске се определио за монаштво. Из фракције старокалендараца "флоринци-авксентијевци" пришао је 2005. године као јеромонах овом матејевском Синоду јер је схватио да је то Црква Христова. Био је секретар Светог Синода да би у јесен 2012. године био рукоположен у епископа. Додељена му је епархија града Ларисе и Тирнаве. Многима је помогао да ступе у истинску духовну борбу. Нажалост, неколико година касније упао је у својеврсну "прелест здесна" и напустио је Синод. Ипак, није оснивао паралелну јерархију, попут разних у историји Цркве ИПХ, већ се усамио у скромну келију код града Ларисе. Сви верни се позивају да молитвено спомену митр. Филотеја, уз свећу и бројанице. Лака му земља!

                                                                                  +

Неки свечани догађаји, у aвгусту и септембру, из живота Цркве ИПХ - грчки старокалендарци ("матејевци-григоријевци"):

Литија у женском манастиру Часног Крста поводом манастирске славе, празника Воздвижење Часног Крста. Предводи митрополит Игњатије Фтиотидски.

Градска литија старокалендараца поводом празника Велике Госпојине - Успеће Пресвете Богородице, у граду Елефсина близу Атине. Предводи митрополит Козма Атички.

Манастирска слава Велика Госпојина у женском манастиру, периферија града Каламате (Пелопонез). Службу је водио јеромонах Атанасије.

                                                                                +++

Писмо из 90-тих: Одговор србских Светогораца ауторима књиге "Екуменизам и време апостасије"

 

         Овде објављујемо писмо наша два монаха-зилота, у њиховом стилу, као одговор на књигу о.Саве Јањића: "Екуменизам и време апостасије". Ова књига из рашко-призренске епархије (СПЦ) изашла је 1994. године а овај одговор је написан након тога, половином 90-тих. Писано је и касније још детаљнијих одговора. Сама књига је веома добра јер указује на велико отпадништво (апостасију) светског Православља, са разним изворима и документима општег богоиздајства- свејереси екуменизма али се истовремено ИПХ, тј.старокалендарци (зилоти) етикетирају као неки фундаменталисти који ревнују без разума, односно да су фанатици без љубави: као умерени се сматрају Флоринци (Хризостомовци) док се Матејевци у тој књизи упоређују са екстремистима. Монаси Данило и Серафим су тада, док су писали овај одговор, припадали "умеренијој" струји зилота. Из нашег угла и књига и овај одговор су нам значајни, иако се не слажемо сасвим ни са једнима нити са другима, али свакако да нам је овај зилотски став далеко боље изражен и много ближи Православљу него бљутавост екумениста.

У књизи је све углавном добро написано сем дела закључка "Шта чинити?" где се сви позивају да остану верни званичној Цркви иако је пре тога кроз целу књигу описано како постоји отпадништво од догматско-канонског учења. У том закључку се каже да је став зилота опаснији него јерес екуменизма. У штампаним издањима то је на страни 103 док у неким електронским издањима се тај део налази на страни 78.

О неким другим догађајима, ретроспективама, идеолошко-политичким анализама и слично, а које сматрамо значајним и које нисмо коментарисали у последњих неколико месеци, објавићемо у наредним данима и недељама.

Такође, честитамо свим богољубивим свечарима крсну славу Свети Лука! На многаја љета!

                                                                      +++

Келија Св. Ап.Јована Богослова, Капсала, Света Гора Атонска

                                                                  Апологија зилота

(Отворено писмо Епископу призренском Артемију и јеромонаху Сави Јањићу поводом књиге "Екуменизам и време апостасије")

    "Будући припадници матичне Цркве Грчких старокалендараца (скр. Г.О.Х.) и још монаси Срби, дубоко смо потресени ал' не и изненађени лукавим и опаким клеветама пласираним против Мученичке старокалендарске Цркве Грчке у књизи оца Саве Дечанца под благословом Епископа призренског Артемија. Како је дотична књига изражавање јавног става о Хришћанској Цркви осећамо дужност да ово писмо такође буде јавно, мада је упућено и на личну адресу. Посебно нас је заболела презривост, оштрина и недогматичност којом је представљена српској јавности измучена Невеста Христова - старокалендарска Црква Грчке - која иначе великомученичким достојанством већ близу 7 деценија стрпљиво подноси таласе лажи, подсмеха и прогона, некад отвореног, а чешће врло перфидног. О, колико су медији данас верзирани у сатанизацији искусили смо и ми Срби као народ. Тим је љућа рана што је ударац задала рука монашка, монаха Србина, који очито не зна колики је удео у помоћи послатој српским избеглицама баш удео Зилота, иначе сиромашнијег слоја Грчког народа. Зашто смо почели од објављивања дела љубави Грчког народа старокалендараца, а тема је Црква и њена каноничност? Зато што је Невеста Христова - Црква - обешена на стуб срама од стране српског монаштва баш за немање љубави, мржњу и фанатизам, те су ове психијатријске категорије употребљене за догматску оцену старокалендарске Цркве Грчке, тј. да је њен канонски став гори заправо и од свејереси Екуменизма ("Екуменизам и време апостасије", стр. 103). 

Уколико је намера овог дела била (а била је): Дефиниција светоотачког става о Екуменизму и мери Зилотизма; зашто оцена ваљаности вероисповедања "богохулне Цркве" није објашњена у светлости Пидалиона (српски преведено: Кормчија Св. Саве), тј. књиге састављене од одлука 7 Васељенских сабора, потом доданих и помесних, иначе сржи Православног вероисповедања? Јер уколико су "пређене границе богохулства и јереси" - за што су оптужени Зилоти - онда се место тог граничног утврђује, особито у јавном ставу једног епископа и његовог јеромонаха, искључиво навођењем погажене догме и канона чије су последице - пад у јерес.

Дакле, тражимо одговор: које су то догме и канони погажени од стране Г.О.Х.-а, па да и ми назовемо Зилоте јеретицима и болесним и уображеним шизматицима, те прекинемо општење са манастиром Есфигменом. (Иначе, став овог јединог зилотског манастира на Светој Гори је похваљен у дотичној књизи, али је врло лукаво прећутано да је он у канонском општењу са "богохулним" Хризостомом Атинским). Уместо погажених догми и канона, наши српски продавци магле нуде нам хуманистичко-сентименталне етикете: фанатизам, ревност не по разуму, дубоко компромитован и слично, док је врхунац кривице понуђен у карактеризацији старокалендараца: "да немају љубави" (тамо, стр.105). Зашто се оваквим појмовима детерминише Грчка Црква старог календара, а не провером њене теологије у домену канонске доследности Пидалиону? Ко да се ради о јунацима серије "Градић Пејтон"?! Зато, што се ваљаност Православности Грчких Зилота показује савршеном у доследности Кормчији, на коју се иначе заклиње сваки епископ и свештеник приликом хиротоније. Зато, што Зилоти могу пред судом човечијим и Божијим да докажу своју православну валидност. Зато их неупућени јеромонах и његов епископ објављују српском народу као екстремисте, крајње радикалне и богохулне. О, каквог ли клеветања Српских обманутих јерарха на попљувано и окрвављено лице Цркве Христове изложене на ругло људима 20-ог века! Зато позивамо Еп.Артемија и оца Саву Дечанца на јавну трибину где ће се расудити у присуству старокалендарских Епископа Г.О.Х.-а Коринтског Калиника, подписника овог писма монаха Данила, монаха Серафима и свих који су заинтересовани о "паду у јерес опаснију од Екуменизма", Грчке Цркве старог календара Г.О.Х. (Истинитих Православних Хришћана) архиепископа Хризостома II.

Будући да смо лишени љубави (што искрено изјављујемо) дозвољавамо си извесну оштрину питајући такође да нам се прецизно именује "скуп мртвих догматских правила" (тамо, стр. 12), не би ли те мртве догме одбацили. Овако смо ради бар неку догму да одбацимо, ал' није нам прецизирамо коју. Можда о Васкрсењу Христовом, или о зачећу Пресвете Богородице, или о две природе Христове, или о Светости канона? Те да веру своју Православну заснујемо на самој икони Богочовечанског лика Исуса Христа, а не на догмама израженим у Вјерују?! Нешто, пак даље писац тачно каже да је лик омеђен светоотачким правилима. Па зар нису догме баш то? Оче Саво, уочљива је Еклисиолошко догматска конфузија у целој књизи, где наводиш светоотачке ставове (који су доследно испуњени у Православној теологији Зилота), рецимо Св. Кипријана Картагенског о границама јурисдикције, да би нас запрепастио страном 15. где тврдиш да "грaнице јурисдикције не могу, дакле, ограничавати Божију благодат". Тачније, уводиш теорију грана "испод жита" - тј. да и ван Православне Цркве има благодати, тајне Христове?! Ти си се као јеромонах заклео на испуњавање свих канона, а не на увођење идеја блаженог Августина и Флоровског, које нису канонско учење Православне Цркве. Дакле, уколико стварате теолошки став (а стварате га ти и Призренски епископ), став не базиран на 7 Васељенских сабора, баш као и Атински Кипријан, прозивајући притом Грчке Зилоте богохулницима и фанатицима без разума, истичући као крунски доказ немање љубави, а не канонске прекршаје (као што би то иначе требало) сматраћемо ваш не одзив на јавну расправу са Епископом Коринтским Калиником и представником манастира Есфигмена јавним поразом кроз лукаво ћутање, иначе тако својствено данашњем клиру.

Зашто смо овако оштри? Прво, јер немамо љубави ни ми, ни тристотинак зилота Светогорских келиота уз манастир Есфигмен (Кипријан има двојицу на Светој Гори), нити око близу милион хришћана Г.О.Х.-а. Кад би знао како су се светогорски зилоти ожалостили кад су чули о себи да су екстремисти и болесни, кад би знао колико је молитава и помоћи упућено за спас Србије и Србији. Но, имаш на "утеху" Суботаре и Католике, препуне љубави манифестоване кроз материјалну помоћ - зар је то димензија да се детерминише шта је Црква, а шта је јерес?!? Дакле, ми смо ван Цркве јер "немамо љубави". Зар се тако схвата правилна вероисповест? Не видиш лида си проповедник бљутавости и млакости и хуманизма? Но, ми ћемо ти навести неколико примера фанатизма, теби тако мрског да га сматраш узроком јеретичности. 

Елем: Фанатик из Месопотамије Аврам - хтео да закоље сина јединца на жртву непознатом дотад Богу; Луди Исаија, јурцао по улицама грдећи кнезове; Екстремиста Илија - клао представнике (око 450) других религија и спаљивао органе реда -"грешком" узнет жив на небо у огњеној кочији; Фанатик Јелисеј - напујдао медведе на групу деце; Фанатик са Јордана - звао црквени клир породима гујиним; Млади рабин- ђавоиман, из Назарета - звао себе Сином Божијим и свештенике називао синовима Сатане. Јавно обешен на крст од стране Римске управе; Фанатик Стефан - разметао се виђењем славе Божије - јавно каменован; Дванаест фанатика, авантуристи, другови Назарећанина. Једанаест због дизања буне и махнитости - погубљени, док 12-ти нешто умеренији, звани Јован тврдио да: "ко не слуша нас није од Бога". Радикално, а?  Прелашћени поп Павле проклео оне који не љубе "самозваног Сина Божијег" чувеног мага из Назарета; Фанатични поп Николај из Мире Ликијске ударио Арија на сабору услед разлика у теолошком ставу; Терориста Ђорђе и много његових следбеника - вандалски рушили верске објекте других вероисповести; Помрачени антисемита поп Кирило - водио фанатичну борбу против Јевреја у Александрији, док их на крају није све протерао из града; Ратни хушкачи: Лазар, Милутин, Симеон - нису схватали хришћанску обавезу љубав према мировњацима других религија - те вршили етничка чишћења; Фанатик Сава - натерао оца Симеона да се понови крсти јер наводно католичко крштење не ваља (није било Еп.Амфилохија да му објасни); Терориста Теодор Вршачки - организовао верске фанатике против религије Ислама; Психопата Авакум - није схватао да смо сви деца једног истог Бога те се набио на колац; Јован Шангајски фанатични зилот Р.З.Ц-е, грешком остао нетљен; Такође и фанатик старог календара Румун Јован Јерусалимски - исто грешком остао нетљен, иначе пострадао због верске нетолеранције. 

Оче Саво и остала браћо која "идете царским средњим путем" (тамо, стр.105). Не видите ли да говорите од света, и зато вас свет слуша. Бојте се да не будете избљувани из уста. Не будите со обљутавела него показујте силу проповеди своје у духу, а не у речима светске мудрости (особито не страним изразима). Уколико смо овим писмом изазвали неразбориту панику "ревношћу не по разуму" разумејте да је то типично за нас лишене љубави и лишене смирења. Аман, све признајемо, осим да смо јеретици. А тако и цело стадо старог календара....

Оче Саво радуј се: знамо да си дуго живео у Грчкој (?!?) где си имао прилику да упознаш Грчку секту звану Хришћани или Зилоти. Ови задрти фанатици "се окупљају ноћу по подрумима где се моле неком", од власти разапетом. Јеврејину магу и бунтовнику, за кога они говоре да се повампирио, тј.устао из мртвих. Врло су милитантни и клевећу нашу богомдану Римску власт и цара, особито међу сиромашним слојевима. Подривају напоре нашег светлог Сената и цара око уједињења Европских варвара и религија, док сами једу тајно људско месо и практикују инцест зовући се братом и сестром. Свега се овог не стиде него тврде нико није са Богом до само они. Још и сами себе сматрају за мале богове, по благодати - како кажу. Молимо те стога да уколико приметиш или чујеш да се ова опака куга појавила у твојој провинцији - одмах известиш светлу Римску управу ради предузимања мера заштите становништва. Буди здрав и уредно приноси тамјан и за нас нашим древним боговима, децом Великог Бога Јустина...

Оче Саво! Још би желели да ти напоменемо да не можемо, нити смемо себи да дозволимо да Вашу еклесиологију назовемо богохулном или да је прешла границе јереси, нити да расудимо и објавимо да немате љубави јер то, верујемо, може само Господ Бог да пресуди. Ако хоћеш, продај хаљину и купи нож и гледај да се не обретеш на царском средњем путу, јер их је много који њиме иду - а води ка рампи где ће бити печаћење.

Искрено тражимо опроштај за рескост, но ви нас натерасте да будемо и безумни, но изјављујемо пред Богом, Судији свих, да што писасмо, писасмо не би ли спасли што се спасти може. Јерусалим је опкољен (хришћани и цар њихов), бежите у горе (катакомбе) и узвисите се над памећу светине.Знаш ли да је дошло време за лет изнад кукавичјег гнезда - данас званог Официјелна Црква? Ево ти помоћни знак за орјентацију: "Кад би Бог био отац ваш" - ви бисте љубили Зилоте.

                                                                                   Зли Данило и зли Серафим

P.S. О, да! Оче Саво још те молимо да нам пошаљеш прецизан рецепт са мером раствора љубави да би то употребили за налажење норме потребне за улазак у канонски статус Православне Цркве будући да смо сад ван Ње (?!), те да престанемо бити штетнији за Православље од Екуменизма."

                                                                +++

Неки црквени догађаји и остале актуелности

 У протеклих два месеца се доста тога догодило, што на домаћој што на светској сцени, али нисмо у могућности из објективних разлога да све то испратимо. Рат у Украјини још увек траје, у свету се ствара атмосфера страха и психозе, прети се новим епидемијама, несташицама хране, енергената, итд. Све је то пројекат оних светских моћника који планирају тоталну контролу над човечанством, тако да ми не наседамо на ову општу халабуку и јефтине трикове о наводном националном сукобу између неких "држава" јер тих држава нема. Конкретно, Русија ће тек постати држава у правом смислу те речи када постане Царство, ослобођено од свих јудејских утицаја и стега. Србија је и даље колонија, под окупацијом.

СПЦ је признала аутокефалност, од комуниста створеној и измишљеној, Македонској православној цркви (МПЦ) и то сматрамо чином велеиздаје али исто тако нас то не чуди с обзиром да су архијереји СПЦ дубоко загазили у свејерес екуменизма и одавно су на том богоотпадничком путу.

Патријарх Порфирије предаје ову одлуку (тзв. Томос) македонском поглавару архиеп.Стефану.

 

Неки догађаји у ИПЦ - ЦИПХ Грчке: 

Прослављен је имендан митрополита Јакова Месинијског, 13.маја по н.календару.

Пуно снаге желимо и много година да слави! 

Такође, прослављени су сви остали празници широм света, од стране епископата и осталог свештенства Истините Православне Цркве (ИПЦ) односно Цркве истинитих православних хришћана (ЦИПХ) у Грчкој, Русији, Белорусији, Молдавији, Украјини, САД, Аустралији, итд.

Свето -Тројична литија у граду Козани (северна Грчка, област Македонија). Предводио је митрополит Игњатије Фтиотидски.

Свим православцима желимо успешан овај Апостолски пост, да наша духовна борба донесе плодове у своје време.

С нама је Бог!

Христос васкрсе!

 

Христос васкрсе!

Уредништво блога честита свим хришћанима целог света најсветлији празник Васкрсења Христовог са радосним поздравом: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Васкрсли Господ наш Исус Христос, победилац смрти, Спаситељ (Месија) један и једини, Алфа и Омега односно Први и Последњи - истински наш Пријатељ поднео је највећу жртву на Крсту и васкрсао трећи дан од телесне смрти.

Ово је огромна икономија за људски род: да Бог Који створи живот, и све остало, се понизи ради човечанства и на крају отвори нам пут ка Рају а тај пут води кроз Цркву Православну, Невесту Христову, омеђану својим догматско-канонским учењем и светим предањем.

Данас, живимо у тешком времену али морамо носити своје бреме које је лако ако смо са Христом. Останимо верни нашем Господу јер само уз праву веру и дела можемо победити свако зло и пожњети спасење.

Останимо у овој борби до краја!

 +Христос воскресе!

Матејевци - Синод архиепископа Хризостома Тивејског. Неки празници и догађаји

 

Црква ИПХ Грчке. Празник Богојављење, 19.јануара по н.календару, у Елефсини код Атине. Велико освећење воде. Службу је водио митрополит Атике и Мегариде, г-дин Козма.

Црква ИПХ на Кипру. Прослава Недеље Православља, 12.марта по н.календау, у манастиру Пресвете Богородице Млекопитатељнице, код Ларнаке (Кипар), под вођством митрополита Месиније, г-дина Јакова.

Слава Светог великомученика Харалампија, 23.фебруара по н.календару, у градској цркви посвећеној истом Светом (град Козани, Македонија - Грчка). Домаћин славе је митрополит Фтиотидски г.Игњатије

                                                                        

                                                                                   +++

Упокојио се светогорски монах Касијан Катунакијски, зилот-матејевац, након теже и краће болести у својој 87.години живота. Велики подвижник, послушан, трудољубив, један од оснивача монашког братства у области Велике Лавре, у Врту Пресвете Богородице - Света Гора. Обављао је све монашке дужности а највише као типикар и благајник. За време свог овоземаљског живота показао је велику љубав и ревност за Православље. Сахрана оца Касијана је обављена у служби архиепископа Хризостома Тивејског уз садејство осталог свештенства, молитвеним присуством монаха и лаика.

Вечни спомен!

Срећан и благословен Часни Пост!

 

       Свим ревнујућим хришћанима желимо срећан и благословен почетак Часног Поста, Свете Четрдесетнице, са поруком са слике да буде добра снага у нашој духовној борби.

Да највећи хришћански празник - Васкрсење Христово дочекамо спремни и са благословима Божијим!

За обиље духовних плодова, на здравље и спасење и још много година живота!

И за праведан мир у свету јер "блажени су миротворци" по јеванђељској речи. Поводом наставка страдања човечанства, овог пута у фази отварања фронтова у Украјини и у другим земљама, кажемо да иза ове велике несреће стоји јудео-хазарски фактор.

Молимо се Богу за победу правде и истине, да завлада мир Божији међу свим људима добре воље!

Догађаји претходни и неки будући

 

     Од претходне наше новогодишње објаве и честитке у Србији се десио референдум о уставним променама, прославили смо Савиндан, сетили се Светог Марка Ефеског као исповедника православне вере 15.века, расписани су избори на хришћански и национални празник Сретење Господње, итд. И даље је Србија под окупацијом као и већина земаља од стране ултраглобалиста и њихових извршиоца, али се боримо колико можемо. Верујемо да долазе дани наше слободе, како србске тако и на општем плану у ,колико-толико, нормализованом светском поретку са новом "поделом карата".

Следимо борбени и устанички дух својих предака!

     Када помињемо нашег Светог Саву, првог архиепископа и утемељивача Србске Цркве али и војске, школства, здравства, сетимо се неких његових речи о правој вери и осуди свих зловерја (лажних верских учења), свих јереси и јеретика, које је изрекао у својој чувеној Жичкој беседи 1221. године: 

"...А примамо и све Свете саборе који су се Божјом благодаћу у разна времена и места сабирали ради утврђивања православног јеванђеоског учења, које прима Саборна Црква. А оних којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше они, проклињемо и ми.

Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и многи кукољ зловерја кроз слуге његове јересеначелнике посеја у васељени ради кварења и смућивања праве вере, које ми проклињемо, и с њима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке нечастиве јереси..." 

                           Свети Марко гази Римског папу (његово зловерје)                             

Срећна Нова 2022. година!

    Уредништво блога и наше Братство честита Нову 2022. годину свим хришћанима, истинским православцима и свима који поштују Јулијански и светоотачки календар. Нова година по Јулијанском календару у Србији зове се и као Православна или "Србска Нова година" и дуго векова се у Србији поштовала и као државни календар практично све до стварања Југославије и прихватања међународног календара који се заснива на Григоријанском односно папском или тзв.новом календару.

Свима желимо пуно успеха, пре свега здравља и радости!

Ову традицију морамо чувати и поштовати, по угледу на наше претке.

На дан (14. јануар по н. календару) када се слави Нова година у Православној Цркви се обележава празник Обрезања Господа нашег Исуса Христа и исти дан се поклапа са празником Светог Василија Великог за који се везују и народни обичаји попут "василице" и ово је једна од крсних слава заступљених у Србији.

                                                         +++

Широм братске Грчке, али и у Белорусији, Румунији, Украјини, Молдавији и другим земљама до Канаде и САД - прослављена је Нова година у молитвеним богослужењима и пригодним свечаностима. У митрополији Атике и Мегариде, након богослужења, пресечен је славски колач тзв.Царска пита као део традиције код грчких старокалендараца. Колач је пресекао митрополит г. Козма Атички у присуству својих верника.

Срећан Божић! Мир Божји, Христос се роди!

 

           Уредништво блога честита Божић хришћанима са радосним поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Отпоздрав је Ваистину се роди!

Радујемо се овом, уз Васкрс, највећем празнику јер нам се роди Господ наш Исус Христос (ГНИХ) - Спаситељ свих људи. Као што Православна Црква учи: Господ је Богочовек, савршени Бог и савршени Човек, оваплоћени Логос предвечни и временски, не само предвечан и не само временски, нестворен и створен, по божанској природи рођен пре свих векова а по људској природи рођен у времену од свете Дјеве Марије -  Један у две природе које су несливене у једној Личности. ГНИХ је Син Божији, друго Лице Тројичног Бога и глава Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве - спасоносне новозаветне Нојеве Барке омеђане божанственим догматима и светим предањем.

Данас, само Истинска Православна Црква (ИПЦ) се држи чврсто овог учења и није се окаљала у јересима и расколима а највећа пошаст садашњице је свејерес екуменизма у коме нема никаквог духовног напретка нити спасења, иако има милости од Бога, јер је свака јерес злослов (проклетство), по речима нашег Светог Саве са Жичког Сабора 1221. године.

Останимо верни Христу и светој Цркви - Невести Христовој јер је то једини пут нашег спасења, како на личном плану тако и на опште националном!

Нек нам овај Божић подари још мноштво духовних плодова и снаге да савладамо сва искушења и победимо све силе вражије, до коначне наше победе! 

Срећан Божић! 

Срећан Бадњак!

 

        Свим хришћанима целог света желимо срећан Бадњи дан који најављује Рођење Спаса нашега Богомладенца Христа и уз Васкрс то је највећи хришћански празник - Божић.

Бадњи дан, поред својих духовне, има своје народско-обичајне лепоте а такође је и породичан празник. Нек нам предстојећи Божић донесе обиље духовних плодова, љубав, мир и братску слогу!

Овај дан је строг пост на води и представља последњи дан 40-дневног Божићног поста који се завршава у Божићно јутро. Стога, желимо свима који су постили успешан завршетак, да буде на корист душе и тела!

                                                                          +++

Имендан архијереја.

Овог 2.јануара (по н.календару), архијерејском светом Литургијом, на празник Св. Игњатија Богоносца, у цркви женског манастира код Ламије (централна Грчка), прослављен је имендан митрополита Игњатија Фтиотидског, уз саслуживање митрополита Јакова Месинијског и јеромонаха Евтимија (Тива) и уз присуство верног народа.

Овим путем упућујемо честитке владики Игњатију, да и даље служи Богу у истини и на много лета!  Χρόνια Πολλά!