четвртак, 29. април 2021.

У сусрет Васкрсу

 

                                    

                                                                   Силазак Господњи у Ад

        

  У овим данима Страдалне седмице као хришћани смо учесници у Христовим страдањима да би били причасници Његовог Васкрсења. Господ наш Исус Христос је ради спасења људског рода претрпео највеће муке до Голготе и на Голготи. Ипак, Господ  је победио смрт и дао наду свим људима да могу заслужити живот вечни ако се својом вером и делима тог дара удостоје. 

Да није Христос васкрсао узалуд би била вера наша, као што каже Свети апостол Павле у својој посланици (Прва Коринћанима 15, 14-17).

Нови Завет, нови завет Бога са људима, доноси свима спасење. Сви старозаветни пророци и други људи, иако верујући пре Христа умрли, били су у Аду (пакао) и чекали своје избављење што показује ова горња икона Велике Суботе - Силазак Господњи у Ад.

На жалост, често можемо видети да се икона Силаска Господњег у Ад, која је уствари празнична икона Велике Суботе, приказује у многим црквама и на фрескама као икона Васкрсења. То је погрешно и то је углавном наслеђена сликарско-историјска грешка а било би још погубније да је догматска грешка, тј. да неко стварно помисли да је Христос силаском у Ад уствари васкрсао? Неко на то покушавајући да се оправда каже: "Па и силазак Господњи у Ад је уопште део празника Васкрса", а ми кажемо: "Па и Велики Петак је онда део Васкрса, ако ћемо по тој логици, па онда хајде да икону Великог Петка где је Христос разапет на крсту прикажемо као икону Васкрса?"

Наравно,  Христос није васкрсао ни у Велики Петак ни у Велику Суботу већ је тада лежао телом у гробу а у Велику Суботу је душом сишао у Ад да би проповедао Јеванђеље и свим оним душама које су тамо пребивале. Ових дана за хришћане још увек траје прописани најстрожији пост.

Кад кажемо "Васкрсење" мислимо на Христово телесно подизање, односно оживљавање телом јер душа је бесмртна и не може да умре. Христос је као човек умро телом а као Бог васкрсао из мртвих у недељу, од смрти трећег дана, у зору пре поја петлова.

 Свети Оци су о свему томе (и о правилним називима икона) детаљно објашњавали на Васељенским Саборима, што је сачувано у многим документима и изворима.

                                                           +++

Припремајмо се за сусрет најсветлијем празнику Христовог Васкрсења и побожно рецимо: "Слава ранама Твојим, Христе! Слава великом трпљењу Твоме, Владико! Поклањамо се страдањима Твојим, Христе! Покажи нам и славно Твоје Васкрсење!" 





недеља, 25. април 2021.

Устанак на Цвети - за слободу Србије!

 


Након слома Првог србског устанка под вођством Карађорђа, међу Србима се тражило ново решење за вођу новог устанка за слободу Србије. 

Наметнуо се кнез Милош Обреновић као најбољи избор за вођу. 

Други србски устанак почео је 1815. године на празник Цвети, тог 11.априла (по старом календару).  Победом над Турцима код Палежа (данашњи Обреновац) и по другим крајевима окупиране Србије - указало се светло на крају тунела: Србији је утабан пут ка слободи и стварању нове Србске државе. Велику и одлучујућу улогу у том циљу одиграла је царска Русија али и сплет других срећних геполитичких околности у тадашњој Европи. 

Данас смо као народ и држава у много горој ситуацији него наши преци пре 200 година. Садашњи србски окупатори и непријатељи показују врхунац монструозности, лукавства и перфидности. Злотворима овог времена, ако је то нека утеха, више нису проблем само Срби већ цело човечанство. 

     Ми живимо време рата против људи целе планете од стране неколицине светских моћника који су у служби нечастивих сила. Зато наша борба за свој лични опстанак, опстанак свог народа али и других људи, мора бити мудра и непрестана. 

+ С нама је Бог!

четвртак, 15. април 2021.

Масон Жак Атали 1981. године о планираној "пандемији"



Жак Атали, иначе један од угледнијих масонских идеолога,1981, тада саветник Франсоа Митерана, написао је ово:

"У будућности ће бити питање проналаска начина да смањимо становништво. Кренућемо од старих људи, јер чим пређу 60-65 година, човек живи дуже него што производи и то скупо кошта друштво. Затим они слаби, па бескорисни, који друштву ништа не доносе јер ће их бити све више, а нарочито коначно глупи. Еутаназија која циља ове групе; еутаназија ће у свим случајевима морати бити основни инструмент наших будућих друштава. Нећемо, наравно, моћи погубити људе или организовати логоре. Решићемо га се тако што ћемо их натерати да верују да је то за њихово добро. Превелика популација, и углавном непотребна, је нешто економски прескупо. Друштвено је такође много боље да се људска машина нагло заустави, а не да се постепено погоршава. Нећемо моћи да спроведемо тестове интелигенције на милионима и милионима људи, можете замислити! Пронаћи ћемо нешто или изазвати то, пандемију која циља одређене људе, стварну економску кризу или не, вирус који ће погодити старе или дебеле, нема везе, слаби ће томе подлећи, плашљиви и глупи ће поверовати и тражити да се лече. Побринућемо се да планирамо третман, третман који ће бити решење. Одабир идиота ће се тако обавити сам: они ће сами ићи у кланицу “. [Будућност живота (L'avenir de la vie) - Жак Атали, 1981] Интервјуи са Мишелом Саломоном, колекција Les Visages de l'avenir, издања Seghers.

недеља, 11. април 2021.

Кипарски ГОХ - појачање код матејеваца

 


Нова/стара црквена престројавања. Добре вести стижу са Кипра, код грчких старокалендараца. 

     У овим данима туге и разних искушења, као и подвига Великог поста, ново појачање Цркви ИПХ (истинитих православних хришћана) Кипра или ГОХ (у грчком преводу) је јеромонах г-дин о.Теодосије Стилијаноу. Овај искусни свештенослужитељ годинама је био верни члан Цркве ИПХ код матејеваца-григоријеваца али услед тренутка своје људске слабости потпао је, нажалост, под утицај бившег епископа  г-дина Козме Скретас, митрополита Трикалског и Стачког, који је од Светог Синода пре 10 година дисциплински кажњен и рашчињен због преступа моралног карактера. Јеромонах Теодосије је тада прекинуо духовну заједницу са свим другим епископима из Синода и следио рашчињеног митрополита Козму али ипак је, након неколико година, увидео своју заблуду и искрено у покајању се вратио у крило Мајке Цркве.

Уз благослов Светог Синода вршиће службе у храмовима Свете Ане, Светог Пантелејмона као и у Духовном центру  - манастиру Пресвете Богородице Млекопитатељнице у једном селу код Левкозије на Кипру.

Након значајних појачања и ширења мисије Цркве ИПХ у Белорусији, Украјини и Молдавији и овај догађај на Кипру ће допринети општем напретку Истинског Православља односно само Православља јер тај термин "истинско" се овде употребљава из формално-административних разлога. 

Оцу Теодосију желимо добро здравље и снагу на његовом духовном путу! 


Духовни центар ГОХ на Кипру - манастир Пресвете Богородице Млекопитатељнице

среда, 7. април 2021.

Благовести Пресвете Богородице - празник почетка спасења људског рода


 

   Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења — када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. 

   У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26—38). 

Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. 

Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником. 

(преузето из Пролога)   

ТРОПАР (глас 4):

Днес спасенија нашего главизна, и јеже от вјека тајинства јављеније; Син Божиј, Син Дјеви бивајет, и Гаврил благодат благовјествујет. Тјемже и ми с њим Богородицје возопијим: радујсја благодатнаја, Господ с тобоју. 

 Свим православним хришћанима и читаоцима блога честитамо овај светли празник Благовести Пресвете Богородице.

Да славимо још много година, да нас Пресвета штити од свих злих сила на нашем путу јер Њој певамо: "Возбраној војеводје побједитељнаја...

Амин.


петак, 2. април 2021.

Великопосна молитва - дисање душе

 






   Великопосна молитва Преподобног Јефрема Сирина чита се често у овим данима Великог (Часног) поста који још траје. 
Молитва се практикује приликом богослужења или као део домаћег молитвеног правила код православних хришћана. 
Ова молитва има изузетан значај за духовно напредовање свих хришћана иако уопште молитва као таква није сама по себи циљ већ средство којим се долази до циља. Коначан циљ на овом свету је усавршавање у љубави, очишћење од грехова, просвећење и обожење, да би пожњели спасење душе на другом свету. 
Великопосна молитва Светог Јефрема се може, у кућном односно келејном правилу, изводити више пута уз чињење метанија односно земних поклона у данима од понедељка до петка. Суботом и недељом се чине само појасни поклони. Постоји неколико сличних верзија ове молитве, иако се разликују у неким речима суштина је иста. Ми ћемо овде показати једну такву молитву:

"Господе и Владико живота мога: духа лењости, чамотиње, пожуде и празнословља не дај ми!

Духа чистоте, смиреноумља, трпљења и љубави даруј мени, слуги Твоме!

Да, Господе Царе, дај ми да уочим прегрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова! Амин."

Након сваког пасуса ( тј.дела) молитве врши се један земни поклон или метанија. То је три таква поклона.
 Затим се учини дванаест таквих поклона уз речи: "Боже, очисти ме грешног/грешну и помилуј ме!". 
И онда на крају се прочита цела молитва (сва три пасуса) и учини један такав поклон. То је све укупно 16 земних поклона или метанија ( мада, постоји мала разлика између земног поклона и метаније али то нећемо сада акцентовати).
 Ово све се може чинити више пута дневно, кад год смо у прилици, а најбоље увече пред спавање уз вечерњу односно повечерњу молитву. Само вршење молитве, која по Светим Оцима представља "дисање душе", треба чинити колико год је могуће са пажњом јер мисли нам природно ( или због демонских напада) могу одлутати.
Поента је да то што читамо заиста тражимо од Бога, да нам не буду речи као пара која нестане у ваздуху, већ да имамо свест о томе и о смислу покајања и преумљења.
О значају ове молитве за духовни живот и уопште о Великом посту треба читати светоотачква дела од древних Светих Отаца, потврђених и искусних духовника који су о тој теми објаснили до детаља.